Home Enciklopedija Vicevi Teorija Smaranja Tolkinova biografija Tolkinov Recnik

Back Next

A B C D E F G H I J K L M N O P R S T U V Z

Balar  
  U svom postanku, ostrvo Balar bilo je deo Tol Ereseje, plovećeg ostrva koje je bilo brod Ulmoa, Gospodara Okeana, koji ga je koristio da odvede Telere u Neumiruće Zemlje. Međutim, u Zalivu Balar, kod obale Belerijanda, ostrvo se nasukalo. i taj deo koji se zvao Balar se odlomio i zaostao. Balar je bio omiljen kod sluge Ulmovog, Osea, Gospodara Talasa, a njegove obale su bile čuvene po tome što su bile bogate biserima. Ostrvo je postalo deo oblasti pod vlašću Kirdana i Falatrima, i za vreme Ratova Belerijanda postalo je utočište, najpre Sindara, a onda i Noldora pod Gil-galadom. Veruje se da je na kraju Rata besnih na kraju Prvog Doba Sunca Balar, zajedno sa ostatkom Belerijanda, potonuo u more.
Balin  
  Patuljak Torina i Družine. Balin je rođen u Kraljevstvu pod Planinom u Ereboru 2763. Ali 2770. Šmaug Zmaj je isterao odatle ceo njegov narod. 2790. Balin je pratio Kralja Traina II u krvavi Rat Patuljaka i Orka, posle čega se skrasio neko vreme u PatuIjačkoj koloniji u Plavim Planinama. 2841. Balin je otpočeo zlosrećnu potragu sa Kraljem Trainom II radi povratka u Erebor. To putovanje je za ishod imalo nestanak i na kraju smrt Traina II. Balin se vratio u Plave Planine. Tačno vek kasnije, on se uputio sa Torinom i Družinom u uspešnu potragu za Ereborom, koja je rezultirala ubistvom Šmauga Zmaja i ponovnim uspostavljanjem Kraljevstva pod Planinom. 2989. Balin je napustio Erebor u pokušaju da ponovo uspostavi Patuljačko kraIjevstvo u Moriji. Pet godina se Balin borio protiv Balroga i njegovih hordi Orka, ali konačno su on i njegovi sledbenici nadvladani i ubijeni.
Balkoti  
  U vreme Kiriona, dvanaestog vladajućeg namesnika Gondora, neki divlji varvarski narod živeo je u Rovanionu na istočnim granicama kraIjevstva. To su bili Balkoti koji su bili deo rase Istočnjaka. Balkoti su izazivali veliki strah u južnoj Dolini Anduina, jer je njihovo postupanje bilo opako, a njihova dela je usmeravao Mračni Gospodar Sauron koji je obitavao u Dol Gulduru, u Mrkoj šumi. Divljaštvo Balkota bilo je legendarno, a njihov broj veoma veliki.

Godine 2510. Trećeg doba varvarska plemena Balkota porinula su ogromnu flotu brodova u Veliku Reku i najzad prešla u kraljevstvo Gondor.Pljačkali su pokrajinu Kalenardon i ubijali njene stanovnike, sve dok ih nisu napali Ljudi Gondora u moćnoj vojsci predvođenoj Kirionom. Ali, crna armija Orka došla je s planina i napala Ljude Gondora otpozadi. U tom najcrnjem času Ljudima Gondora je stigla pomoć, Rohirimi su poslali u bitku veliku silu konjice koja je potukla do nogu i Balkote i Orke. Bila je to Bitka od Polja Kelebranta u kojoj je moć Balkota bila zauvek razbijena. Varvarska vojska je satrta i nijedna priča ne govori o divljim Balkotima posle tog događaja. Oni su bili iščezli narod i uskoro su potpuno nestali iz predela Srednje Zemlje.
Balrozi  
  Najstrašniji od duhova Majara koji su postali sluge Melkora, Mračnog Gospodara bili su oni koji su se preobrazili u demone. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazvani su Valaraukar, ali u Srednjoj Zemlji zvali su ih Balrozi, "demoni moći".

Od svih Melkorovih stvorova samo su Zmajevi posedovali veću moć. Ogromni i nezgrapni, Balrozi su bili čovekoliki demoni sa lepršavim vatrenim grivama i nozdrvama koje su bljuvale plamen. Izgledali su kao da se kreću u oblacima od crnih senki i njihovi udovi su imali moć da se uvijaju i vijugaju kao zmije. Glavno oružje Balroga bio je mnogostruki vatreni bič i, mada su nosili i malj, sekiru i plameni mač, njihovi neprijatelji su se najviše plašili vatrenog biča. To oružje bilo je tako strašno da je ogromna zloća Ungolijant, Veliki Pauk, koju čak ni Valari nisu mogli da unište, oterana iz Melkorovog kraljevstva užarenim udarcima biča demona Balroga.

Najozloglašeniji od rase Balroga bio je Gotmog, Gospodar Balroga i Visoki Zapovednik Angbanda. U Ratovima Belerijanda tri Uzvišena Vilin-gospodara su pala pod bičem i crnom sekirom Gotmogovom. Posle Bitke pod Zvezdama, Feanora, najslavnijeg od Vilin-kraljeva, posekao je Gotmog na samoj kapiji Angbanda. U Bici Iznenadnog Plamena on je ubio Fingona, Uzvišenog Kralja Noldora. Najzad, ponovo u službi Melkora, Gotmog je predvodio vojsku Balroga i njihovu Trolovsku gardu i komandovao legijama Orka i nakota Zmajeva pre no što su u jurišu opljačkali kraljevstvo Gondolin i ubili Ehteliona, Vilin-gospodara. Ali tu, pri Padu Gondolina, na trgu KraIja, Gotmogu je došao kraj od ruke Ehteliona koga je sam ubio.

U svakom od Melkorovih uzdizanja i u svakoj od njegovih bitaka Belrozi su bili među njegovim najistaknutijim borcima i braniteljima, i stoga, kad je holokaust Rata Besnih zauvek okončao Melkorovo kraljevanje, to je uveliko dokrajčilo i Balroge kao demonsku rasu.

Pričalo se da su neki pobegli iz te poslednje bitke i sakrili se duboko u korenju planina, ali posle mnogo hiIjada godina ništa se više nije čulo o tim zlim stvorovima i većina Ijudi je verovala da su demoni zauvek nestali sa zemlje. Međutim, tokom Trećeg Doba Sunca Patuljci Morije, koji su duboko kopali, slučajno su oslobodili jednog skrivenog zakopanog demona. Jednom pušteni, Balrozi su ubili dva patuljačka kralja i, okupivši Orke i Trolove kao pomoć, oterali zauvek Patuljke iz Morije. Kao što se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", vlast Balroga je ostala neosporena tokom dva stoleća, sve dok ga Čarobnjak Gandalf nije bacio sa vrha Zirak-zigil posle Bitke na Mostu od Kazad-duma.
Banakili  
  Tek kad je proteklo prvih hiljadu godina Trećeg Doba Sunca u Dolirii Anduina, istočno od Planina Magle, Ijudi su po prvi put saznali da postoje Banakili, "Polušani", rasa zvana Hobiti. Manji od Patuljaka i povučeni, kloneći se drugih rasa, oni su živeli mirno i nijedan letopis ne govori o njihovim počecima pre ovog vremena. Mada oni nisu bili mnogo značajni za Vilenjake i Ljude, "Crvena Knjiga Zapadne Međe" priča kako su njihovi podvizi odlučili ratove najmoćnijih koji su nastanjivali Srednju Zemlju u Trećem Dobu. Pod imenom Hobiti oni su postali nadaleko čuveni u pesmama i pričama koje govore o velikom ratu za Prsten, koji je okončao zlu vladavinu Saurona, Mračnog Gospodara Mordora.
Barad-dur  
  Najveća tvrđava u Srednjoj Zemlji tokom Drugog i Trećeg Doba Sunca bila je Barad-dur u zloj zemlji Mordor, zvana Mračna Kula među Ljudima i Lugburz među Orcima. Sagradio ju je, posle prvog milenijuma Drugog Doba, Sauron, pomoću Jedinog Prstena. Tokom više od dve hiljade godina Drugog Doba Barad-dur je bio centar zle imperije Gospodara Prstena, ali godine 3434. zaposele su ga udružene snage Vilenjaka i Dune-daina. Posle sedmogodišnjc opsade, 3441, kula je zauzeta i Sauron zbačen. Sledećih dvadeset devet vekova Trećeg Doba Barad-dur je bio jedna ogromna ruševina, ali pošto je načinjen čudesnim moćima, njegovi temelji nisu mogli da budu uništeni dok je Jedini Prsten opstajao. Tako, kad se Sauron najzad vratio u Mordor godine 2951. Trećeg Doba, mogao je da ga obnovi i vrati Mračnom Tornju njegovu nekadašnju moć. Sad se činilo da je on nepobediv. Međutim, Sauron nije računao da će Prsten biti pronađen. Godine 3019. Jedini Prsten je uništen u vatrama Planine Usuda, i sami temelji Barad-dura su popucali i srušili se. S uništenjem Jedinog Prstena, Sauronove moći su konačno dokrajčene i toranj Barad-dur se srušio u gomilu šuta.
Bard Lukonosac  
  Čovek od Dola i Ubica Zmajeva. Rođen i odgajan među Ljudima s Jezera Ezgarot, Bard je bio izgnanik od Dola koga je uništio Šmaug, Zlatni Zmaj. Bio je to snažan čovek strogog lica koji je bio vukao naslednu liniju od čuvenog strelca po imenu Girion od Dola. 2941. godine Trećeg Doba, dok su gradski oci bežali da spasu živote, Bard je upotrebio svoju streIjačku veštinu da pogodi moćnog Šmauga ispod oklopa na njegovo jedino ranjivo mesto. Zatim je vodio vojsku Ljudi do pobede u Bici Pet Vojski. Posle te bitke, Bard je iskoristio deo Zmajeve riznice blaga da ponovo obnovi i Ezgarot i Dol. On je postao prvi u dugačkoj lozi kraljeva Dola. Umro je godine 2977, a nasledio ga je sin, Kralj Bain.
Bardinzi  
  Među snažnim Severnjacima koji su živeii između Mrke Šume i Gvozdenih Brda bili su i oni koji su se, u poslednjem veku Trećeg Doba Sunca, zvali Bardinzi. Ranije su ti Ijudi bili poznati kao Ljudi od Dola i naseljavali su bogati grad Dol ispod Samotne Planine. Ali kad je Zmaj Šmaug došao u Samotnu Planinu, Dol je opljačkan i ti Ijudi su pobegli. Jezerski Ljudi Ezgarota pružali su im utočište skoro dva veka. U to vreme među tim izgnanicima iz Dola uzdigao se naslednik kralja koji se zvao Bard Lukonosac. Bio je to veliki ratnik i strog i snažan čovek. Kad je Zmaj od Samotne Planine ponovo napao, Bard je crnom strelom prostrelio zver kroz grudi i oslobodio zemlju.Tako je Bard postao vladar svog naroda i, delom bogatstva iz Zmajeve riznice, obnovioje Dol i ponovo sagradio bogato kraljevstvo oko njega. Tako je u čast ovog heroja ceo narod Dola od tog doba nosio njegovo ime.
Bela kula  
  Godine 1900. Trećeg Doba Kralj Kalimehtar od Gondora je obnovio grad-tvrđavu Minas Tirit i na njenoj citadeli, najvišem vrhu njenih sedam odbrambenih zidova (a svaki se uzdizao stotinu stopa iznad drugog), podigao sjajnu Belu kulu. Nju je obnovio i usavršio godine 2698. Namesnik Ehtelion I. Tu se nalazio kraljevski dvor, u njenoj velikoj dvorani, a palantir ("svevideći kamen") je čuvan u jednoj odaji pod kupolom Kule.
Mnogi od saveznika i neprijatelja Gondora su često koristili naziv Bela kula misleći na ceo grad-tvrđavu Minas Tirit i njegove stanovnike.
Belaini  
  Na Ardi, od njenog početka, bila je jedna rasa čuvara, poznati kao Valari na visokovilenjačkom jeziku. Sivi Vilenjaci Belerijanda su ih znali kao Belaine, što znači "sile".
Belegair  
  Prostrano zapadno more koje je razdvajalo Srednju Zemlju od Neumirućih Zemalja zvalo se Belegair, što na vilenjačkom znači "Veliko More". Carstvo Valara Ulmoa Gospodara Okeana i Majara Osea od Talasa i Uinen od Mirnih voda, Belegair se pružao od Helkaraksea na severu (mosta "led koji mrvi" koji je nekad spajao dva kontinenta) do granica Arde na severu, s Numenorom u središtu.
Belegost  
  Jedno od dva kraljevstva Patuljaka sagrađeno u Plavim Planinama Belerijanda tokom Drugog Doba Zvezdane Svetlosti, Belegost je vilenjačka reč za "moćnu tvrđavu". Na Kuzdulu, jeziku Patuljaka, zvalo se Gabilgatol, ili Mikleburg. Patuljci Belerijanda su bili prvi koji su ušli u Belerijand i bili su među najboljim kovačima i klesarima Srednje Zem-Ije. Oni su bili prvi Patuljci koji su iskovali pancir od karika. Trgovali su svojim nenadmašnim čeličnim oružjem sa Sindarima i, po nalogu Kralja Sivih Vilenjaka Tingola, isklesali su najlepše od svih kraljevstava, Hiljadu Pećina Menegrota. U Ratu Dragulja Patuljci Belegosta su zadobili veliku slavu. Oni su jedini u Bici Nebrojenih Suza mogli da izdrže plamen Zmajeve vatre zato što su bili rasa kovača navikla na vrelinu i na svojim kacigama su nosili čelične maske otporne na plamen koje su im štitile lica. lako je kralj Belegosta, Azagal, ubijen u ovoj bici, on je ranio Glaurunga i prisilio Oca Zmajeva i sve njegove zmajeve da pobegnu s bojnog polja. Ipak, ma kako da su hrabri i postojani bili Patuljci Belegosta, kad je okončan Rat Besnih, njihovo kraljevstvo je, zajedno s celim Belerijandom, potopljeno i progutalo ga je more. Ona nekolicina koja je uspela da preživi pobegla je na istok i našla utočište u kućama Kazad-duma.
Belerijand  
  Do svog potonuća na početku Drugog Doba Sunca Belerijand se nalazio zapadno od Plavih Planina na krajnjem severozapadnom delu Srednje Zemlje. Svi Eldari su prolazili kroz Belerijand za vreme Veelikog Putovanja, ali su se Teleri tu najduže zadržali dok su čekali Ulmoa, Gospodara Okeana, da ih odvede u Neumiruće Zemlje. U stvari, nisu svi Teleri otišli. Sindari ili Sivi Vilenjaci Dorijata i Falasa su ostali i tokom svih Doba Zvezdane Svetlosti gradili tu divna kraljevstva. Takođe su sa istoka došli drugi ostaci naroda Telera, Laikvendi Vilenjaci, koji su se naselili u rečnim oblastima Osirijanda, odmah na istoku od Plavih Planina. Još kasnije, za vreme Prvog Doba Sunca, noldorski Vilenjaci koji su se vratili iz Neumirućih Zemalja sagradili su kraljevstva Nargotrond, Himlad, Targelion, Dortonion, Gondolin, Mitrim Dor-lomin, Nevrast i Istočni Belerijand. Pored vilenjačkog naroda, tu su bila dva kraljevstva Patuljaka, Nogrod i Belegost, nekoliko skitačkih plemena Ljudi i, najzad, osvajačke sile Orka, Balroga, Zmajeva i drugih čudovišta iz Moregotovog zlog kaljevstva Angband. Te strašne invazije Morgota su konačno dovele do propasti svih vilenjačkih kraljevstava za vreme Rata za Dragulje. To je za posledicu imalo Rat Besnih, u kome su sami Valari došli da unište Melkora, ali, dok su to činili, ceo Belerijand se raspao i progutalo ga je zapadno more.
Beorn  
  Severnjak, poglavica Beorninga. Beornov narod je naseljavao severnu dolinu Anduina između Maglenih Planina i Mrke Šume tokom poslednjih vekova Trećeg Doba. On i njegovi Ijudi iz šume su čuvali Gaz Karok i Visoki Prolaz od Orka i Varga. Beorn je bio krupan, crnobradi čovek kojije nosio grubu vunenu tuniku i bio naoružan sekirom drvoseče. Bio je divlji nordijski ratnik koji se besomučno borio i imao je dar "promene kože", naime, mogao je da se pretvori u medveda. Godine 2941. Beorn je pružio zaklon i zaštitu Torinu i Družini, a kasnije se borio s njima u Bici Pet Vojski. U toj bici Beorn je uzeo medveđe obličje i pobio desetine Orka.
Beorninzi  
  U Trećem Dobu Sunca je postojala jedna rasa samotnih Severnjaka koji su čuvali Gaz Karok i Visoke Prolaze u Rovanionu od Orka i Varga. Ti Ijudi su bili Beorninzi, i oni su bili crnokosi, crnobradi Muškarci zaodenuti u grube vunene halje. Nosili su drvosečku sekiru i bili su osorni i nabusiti, jakih mišića, ali časni. Nazvani su po žestokom ratniku, Beornu, koji je bio moćan čovek i promenljive kože. Nekom čarolijom, on je mogao da promeni oblik i postane veliki medved. U strahu od ovog čoveko-medveda Orci i Varge Maglenih Planina su mu se sklanjali s puta.Gde je Beorn naučio veštinu menjanja oblika nije poznato, ali je bio daleki rod Edaina Prvog Doba, a "Kventa Silmarilion" pripoveda kako su neki od te rase bili menjači kože. Najveći od njih beše Beren koji je, kao i Beorn, dugo živeo sam u šumi i nije jeo meso. Kao što je bilo i sa Beornom, zverinje i ptice su dolazili kod Berena i pomagali mu u njegovom ratovanju s Orcima i Vukovima. U Potrazi sa Silmarilima priča se kako je Beren naučio od Eldara veštinu menjanja oblika: predstavio se prvo u obliku jednog Orka, a onda kao veliki Vuk. Tako su možda nešto od te čaroli je nasledili Beorn i njegovi Ijudi, ili je možda Beorn naučio tu veštinu jer je tako dugo živeo s medvedima, Šta god da joj je bio izvor, kaže se da se ova umešnost menjanja kože prenosila na naslednike Beorna kroz mnoge generacije. U Ratu za Prsten, Beorninzi, predvođeni Grimbeornom, sinom Beornovim, naslupali su žestoko sa Šumarima i Vilenjacima Mrke Šume i oterali zauvek zlo s tog mesta. Zbog strašne snage i neobuzdanog besa Beorninga u boju, legenda o medvedokožim ratnicima dugo je živela u sećanjima Ljudi.
Beren  
  Edainski gospodar Dortoniona. Beren je bio sin Barahira, gospodara Edaina. Rođen u četvrtom veku Prvog Doba, Beren je bio jedini preživeli od odmetnika Dortoniona. i jedina osoba koja je ikada prešla Planine Užasa i prošla kroz gnusno kraljevstvo Džinovskih Paukova. Ušavši u Dorijat, on se susreo sa Princezom Lutijenom, ćerkom Kralja Tingola i Kraljice Melijane Maje, i zaljubio se u nju. Tingol ec zabranio da se venčaju. ukoliko mu Beren ne donese jedan od Silmarila. Nezastrašen, Beren se upustio u Potragu za Silmarilom. Pošto ga je zarobio i skoro ubio Sauron na Ostrvu Vukodlaka, spasli su ga Lutijena i Huan vučjak. Potom su Lutijena i Beren ušli u Angband, gde je Lutijena bacila čini i začarala Morgota, a Beren isekao dragulj Silmaril iz njegove krune. Ali, dok su bežali, Vuk od Angbanda je odgrizao Berenovu šaku i progutao i šaku i Silmaril koju je ona držala. Beren i Lutijena su pobegli u Dorijat, ali Beren se vratio u Angband i s Huanom ulovio i ubio Vuka. Ponovo osvojivši dragulj, Beren je poživeo taman toliko dugo da stavi Silmaril u Tingolovu ruku. Posle smrti Berena, Lutijena je ubrzo svenula i umrla od tuge, ali je ubedila Mandosa, Gospodara Mrtvih, da podari i njoj i Berenu drugi smrtni život na Srednjoj Zemlji. To je odobreno i oni su se vratili da mirno požive u Osirijandu do početka petog veka. Samo se još jednom Beren upustio u pustolovinu, kada je osvetio smrt Tingola i povratio Silmaril.
Bifur  
  Patuljak Torina i Družine. Bifur je krenuo u Potragu za Hreborom godine 2941. Trećeg Doba, što je za ishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovo uspostavljanje Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. On je preživeo Bitku Pet Vojski, a potom se nastanio u kraljevstvu na Ereboru.
Bilbo Bagins  
  Hobit od Okruga. Rođen godine 2890. Trećeg Doba, Bilbo je bio Hobit neženja koji je živeo u Torbinom Kraju u Okrugu. 2941. Bilboa su namamili Čarobnjak i trinaest Patuljaka da krene u čuvenu potragu Torina i Družine koja je, godine 2942, dovela do ubijanja Šmauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja Patuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Sa skromnim delom Zmajevog zlata koje je zadobio u svojoj avanturi, Bilbo se vratio u Okrug na nekih šest godina. U svojoj pustolovini Bilbo je došao do jednog misterioznog prstena koji je imao moć da učini nevidIjivim onoga ko ga nosi. Međutim, kasnije je otkriveno da je to bio u stvari Jedini Prsten koji je pripadao Gospodaru Prstenova. Godine 3001. Bilbo je održao ogromnu rođendansku zabavu, a onda nestao pred očima okupljenog mnoštva, ostavIjajući bogatstvo, dom i Jedini Prsten Frodu Baginsu. Bilbo je onda nastavio da živi kaluđerskim životom u Rivendelu i dvadeset go-dina je pisao pesme, priče i vilinska predanja, kao i svoje memoare, pod nazivom Tamo i ponovo natrag, i svoj trotomni naučni rad, Prevodi sa vilenjačkog. Posle Rata za Prsten, kad mu je bilo 131 godina, Bilbo je zaplovio na zapad s Frodom do Neumirućih Zemalja.
Bofur  
  Patuljak Torina i Družine. Bofur je bio jedan od družine koja se, godine 2941. Trećeg Doba, dala u Potragu za Samotnom Planinom Potraga je kao konačan ishod imala smrt Šmauga Zmaja i ponovno uspostavljanje KraIjevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Torinove smrti Bofur i ostali iz družine su se zakleli na vernost Dainu. Gvozdenstopi, i ostali zadovoljno na Ereboru do kraja života.
Bolg  
  Orčki kralj Maglenih Planina. Bolg od severa bio je sin Azoga, Orčkog Kralja koga je ubio Dain Gvozden-stopa u Bici od Azanulbizara na kraju Rata Orka i Patuljaka. Kao i njegov otac, Bolg je bio izuzetno krupan i moćan Ork i, shodno tome, verovatno i jedan od one rase super Orka zvanih Uruk-hai. Bolg je predvodio ogromnu vojsku Orka i Varga u Bici Pet Vojski godine 2941. U toj bici ga je ubio Beorn, poglavica Beorninga.
Bombur  
  Patuljak Torina i Družine. Godine 2941. Trećeg Doba Sunca Bombur je pošao u potragu za Samotnom Planinom, što je za ishod imalo ubijanje Šmauga Zmaja i ponovno uspostavIjanje Patuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Bombur je, kao i njegovi saputnici Bifur i Bofur, bio Patuljak Morije, ali nije poticao od Durmove rase. Bombur je uvek, čak i u najboljim godinama, bio veoma debeo Patuljak, međutim, kasnije u životuje postao tako ogromno gojazan da čak nije mogao ni da hoda, i bilo je potebno šest drugih Patuljaka da ga nose. Posle potrage Bombur je ostao na Ereboru do kraja života.
Boromir  
  Dunedainski gospodar Gondora. Najstariji sin Denetora II, Vladajućeg Namesnika Gondora. Rođen godine 2978. Trećeg Doba, Boromir je bio visok i naočit naslednik Namesnika. 3018. hrabro je upravljao odbranom Ozgilijata protiv Sauronovih snaga. Posle proročanskog sna koji je sanjao zajedno sa svojim bratom, Faramirom, uputio se u Vilin-kraljevstvo Rivendel i postao član Družine Prstena. Pošto je doživeo i izdržao mnoge opasnosti na putu Družine sve do Brda Oka, blizu Rauros slapova, tu ga je nadvladala žudnja da otme Jedini Prsten, i pokušao je da ubije Froda Baginsa, Nosioca Prstena. lako se Boromir ubrzo pokajao, Frodo je nastavio potragu samo sa Semom Gemdžijem kao saputnikom. Ubrzo potom, Boromir je poginuo u boju dok je junački branio Hobite Merijadoka Brendibaka i Peregrina Tuka od jednog napada Orka. Boromiru je priređena ceremonijalna sahrana na brodu nad Rauros slapovima.
Brđani  
  U Etenmursu (močvarama Eten) u Erijadoru živela je zla rasa Brđana koji su služili Vešcu-kralju od Angmara u Trećem Dobu Sunca. Ti varvarski Brđant su bili divlji i brojni i bili su u savezu s orčkim legijama. U četrnaestom i petnaestom veku, priča se, oni su pokorili pokrajine Rudaur i Kardolan Dunedaina Severnog Kraljevstva. 1974, posle šest vekova neprekidnog rata, ovaj savez je konačno srušio Artedain, poslednju od dičnih dunedainskih pokrajina Severnog Kraljevstva.
Ali to je takođe bilo vreme i propasti samih Brđana. Tek što su Brđani i njihov Veštac-kralj zauzeli Fornost, poslednju citadelu Dunedaina, napala ih je velika vojska predvođena Earnurom od Južnog Kraljevstva Gondora, Kirdon od Lindona i Glortindel od Rivendela.U ovoj Bici od Fornosta moć Brđana je skršena, Orci istrebljeni i kraljevstvo Angmar razoreno. Brđani su postali progonjen narod, raštrkan i zaboravljen.
Bregovi Vetrova  
  U Erijadoru, tik na severu od Velikog Puta Istok-Zapad izmedu Brija i Trolčestara, nalaze se Bregovi Vetrova. Ovaj venac brda koji se protezao ka severu od svog glavnog vrha Vrha Vetrova, odmah iznad puta, nekad je obrazovao granicu između arnorskih poseda (feuda) Artediana i Rudaura. Mada su ih Dunedaini utvrdili teškim bedemima i branili za vreme rata sa Vešcem-kraljem od Angmara, do petnaestog veka oni su opustošeni. Do vremena kad se poveo Rat za Prsten Bregovi Vetrova su bili uglavnom nenaseljeni.
Brendivinska reka  
  U Trećem Dobu Sunca Brendivino je bila jedna od tri velike reke Erijadora. Tekla je od brda i jezera Evendim koje je nekad bilo srce izgubljenog kraljevstva Arnor, prema jugozapadu, pored Okruga i Stare šume do mora na najjužnijem kraju Plavih Planina. Izgleda da je imala samo dva prelaza na svom toku: Sarn Gaz, južno od Okruga i Most od Kamenih lukova, istočno od Okruga, tik na severu od Stare Šume i na Velikom Istočnom Putu. Na vilenjačkom, ova reka se zvala Baranduin, što znači "Zlatno-smeđa reka", a odnosilo se na njenu boju. Ime Brendivino je prevod originalnog hobitskog imena Brandanin, što znači "Granična voda", pošto je ona označavala istočnu granicu Okruga. S vremenom je ovo ime iskvareno u Braldahim, što znači "opojno pivo", i otuda i prevedeni oblik, Brendivino.
Bretil  
  U izgubljenoj zemlji Belerijand nekad su postojale prostrane šume drveća breze. Na sindarinskom jeziku Sivih Vilenjaka drveće tih predela se zvalo "Bretil" i njegova lepota bila je predmet velikog divljenja medu ovim Vilenjacima.
Brzozrak  
  Ent od Šume Fangorn, Brzozrak je bio zaštitnik drveća oskoruše i, na Entima svojstven način, ličio je na to drveće. Za vreme Rata za Prsten Brzozrak je ugošćavao Hobite Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka. Njegovo vilenjačko ime bilo je Bregalad ili "brzo drvo". Po merilima svoje rase, on je bio veoma "žustar" Ent. Takođe je bio jedan od najmlađih. Imao je sivo-zelenu kosu, crvene usne i visoki, rezonantni glas. Igrao je istaknutu ulogu u razaranju Izengarda.
Bri  
  Navodno osnovan tokom Drugog Doba Sunca od Ljudi Danlenda (Mrke Zemlje), Bri (Kaša) je bio glavno selo zemlje Bri, a druga su bila Kombe (Dolinica), Arčet (Svodić) i Stedl (Stalak). Nalazio se na raskršću Velikog Istočnog Puta i Severnog Puta, što je bilo istočno od Okruga i u središtu onog što je nekad bilo kraljevstvo Arnor, a bilo je dom za oko stotinu Hobita i Ljudi. Do vremena Rata za Prsten veličina i značaj Brija su znatno umanjeni od velikih dana Arnora. Međutim, uzimajući u obzir obim razaranja Arnora u rukama Vešca-kralja od Angmara, iznenađujuće je što je Bri uopšte i opstao. Taj opstanak, bez sumnje, može se pripisati delimično zaštiti Šumara Severa, a delimično njegovom prirodnom strategijskom položaju na raskršću dva glavna trgovačka putna pravca. Za mnoge koji su putovali tim drumovima Bri je bio najpoznatiji po krčmi "Poni koji se propinje", najstarijoj gostionici tog regiona, i mestu gde će se najverovatnije načuti najnovije vesti i ogovaranja iz obližnjih i udaljenih mesta.