Ovi Ljudi su prvo ušli u Belerijand sa tri vojske, predvođene poglavicama Beorom, Haldadom i Marahom, i te vojske su postale Tri Kuće Edaina. Pošto su se Vilenjaci zvali Prvorođena Deca Iluvatarova, Noldori u Belerijandu su zvali ove Ljude Atani, što znači "Drugorođeni", i ispunili su ih ogromnim znanjem. Mnogo toga što se ubraja u veliko i plemenito u svim Ljudima u začetku je poteklo od noldorskih učitelja. U sasvim kratkom vremenskom periodu svakodnevni govor Belerijanda je postao sindarinski, jezik Sivih Vilenjaka, a kvenijske reči su malo korišćene. Zato su Atani najčešće zvani Edaini u svim zapisanim predanjima Belerijanda, jer to je sindarinska reč za Drugorođene.

Od Tri Kuće, Kuća Beora (koja je kasnije nazvana Kuća Hurina) bila je prva koja se susrela s noldorskim Vilenjacima. Od svih Ljudi, bili su najviše slični Noldorima, koji su ih veoma voleli. Kosa im je bila tamna, a oči sjajnosive. Bili su oštrog uma, brzo su učili i imali su veliku snagu. Oni iz Druge Kuće su nazvani Haladini ili Kuća Halete, bili su stanovnici šuma, brojno i stasom najmanji od Tri Kuće. Treća Kuća je bila Kuća Hadora, čiji su Ijudi bili zlatokosi i plavooki, i bili su najbrojniji od Edaina.

Mnogo junaka se rodilo međtu Edainima. Hador Lorindol, što znači "Zlatoglavi", ubrajan je u jednake s Vilin-gospodarima i nazvan gospodarem Dorlomina. Hurin Postojani bio je moćni ratnik koji je u borbi ubio sedamdeset Džinova. Kao što se pripoveda u "Narn i Hurin", Hurinov sin bio je Turin Turambar, koji je nosio na glavi baštinu svog naroda, Zmajevu kacigu od Dor Lomina patuljačke izrade, i u ruci Crni mač zvani Gurtang. Tim oružjima i svojom snagom Turin je, prikravši se, ubio Glaurunga, Oca Zmajeva.

Od svih podviga Ljudi u okviru Sfera Sveta, najveći su bili podvizi Berena Erhamiona, oženjenog Vilin-princezom Lutijenom Tinuvijelom, najlepšom kćerkom Sveta. Jer, Beren je bio onaj junak koji je bodežem Angristom isekao Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune.

U istorijama Vilenjaka bilo je još samo dva sjedinjenja Edaina i Vilenjaka. Tuor se oženio Idrilom, kćerkom Turgona, noldorskog gospodara Gondolina. Zbog ovoga je, tvrdi se, Tuor bio jedini Čovek koji je primIjen u Neumiruće Zemlje i kome je dopušteno da tamo živi. Sin Tuora i Idrile, Earendil Moreplovac, oženio se sindarskom princezom Elvingom. Earendil je plovio letećim brodom "Vingilotom" i nosio Silmaril, plamen plave zvezde sumraka. U Velikoj Bici i Earendil je, u svom brodu zvanom "Vingilot", ubio krilatog Vatrenog zmaja Ankalagona Crnog.

Ostaci Edaina su u Drugom Dobu odvedeni iz Srednje Zemlje uz Earendilovu svetlost vodilju, jer su Edaine Valari nagradili za njihova stradanja. Osnaženog tela i uma i obdareni dugim životom, oni su odvedeni u zemlju Numenor, koja je ležala u Zapadnom Moru između Srednje Zemlje i Neumirućih ZemaIja. U to vreme, dobili su novo ime, Dunedaini, "Edaini Zapada", i živeli su tu tokom Drugog Doba Sunca, i smatrani najmudrije i najveće Ljude koji su ikad hodili tlom Srednje Zemlje.

Tako su Eldari bili izabrani narod i bili su podeljeni na Tri Roda: Vanjare, Noldore i Telere. Putovanje je, medutim, bilo dugo i opasno i mnogi Eldari nisu stigli do Neumirućih Zemalja; dobili su ime Umanjari, "Oni koji nisu iz Amana". Među njima su bili Nandori, Sindari, Falatrimi i Laikvendi. Ali veći broj je dovršio Putovanje i stigao u Neumiruće Zemlje u danima Drveća Valara. Tu su nastanili onu zemlju koja se zove Eldamar, koja je bila čuvana za njih, sagradili lepe gradove i postali veliki narod.

Čak i u godinama borbi i mraka koje su naišle s njihovim beznadežnim ratom protiv Morgota Neprijatelja, njihovi veliki podvizi, kako pripoveda "Kventa Silmarilion", blistali su u toj mračnoj istoriji, i tokom mnogih Doba kraljevstva Eldara su cvetala i u Srednjoj Zemlji i u Neumirućim Zemljama. Mnogo od toga je ispričano u pripovesti o Vilenjacima, istorijama mnogih Telera koji su se odvojili, i u "Noldolanteu", koga je opevao Maglor.

Na početku Drugog Doba Elros je poveo preživele Edaine u Numenor i postao njihov prvi kralj. Elros je uzeo ime Tar-Minjatur i vladao Numenorom od godine 32. do 442. Sagradio je kraljevsku palatu i citadelu Armenelos. Elrond je odabrao da bude besmrtan vilenjački princ i na početku Drugog Doba živeo je u Lindonu. 1695. Uzvišeni Kralj Gil-galad gaje poslao da pomogne u odbrani Eregiona za vreme Rata Saurona i Vilenjaka. Međutim, kad je Eregion pregažen 1697, Elrond je poveo preživele do podnožja Maglenih Planina gde je osnovao Rivendel, koji se na vilenjačkom zvao "Imladris". U Poslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi, na kraju Drugog Doba Elrondje bio Gil-galadov glasnik. Pre no što je poginuo, Gil-galad je dao Elrondu Prsten Vilju, koji je bio "prsten vazduha" i najveći od Tri Prstena Vilenjaka.

Stote godine Trećeg Doba Elrond se oženio Kelebrijanom, ćerkom Galadrijele, i ovaj par je imao troje dece - Eladana, Elrohira i Aruenu. Tokom Trećeg Doba, Gospodar Elrond Poluvilenjak, kako su ga zvali, koliko je god mogao pružao je pomoć Dunedainima, a naslednici Arnora su često podizani pod njegovom zaštitom u Rivendelu. Takav naslednik bio je Aragorn II, koga je Elrond odgajao. 2980. Aragorn se upoznao s Aruenom u Lotlorijenu. Par se zaljubio jedno u drugo, ali je Elrond zabranio da se venčaju dok Aragorn ne postane Uzvišeni Kralj Arnora i Gondora. Uz Elrondovo vođstvo, u Rivendelu je 3018. osnovana Družina Prstena, i otpočela je Potraga za Prstenom. Pošto je Jedini Prsten uništen i Aragorn prisvojio svoj kraljevski tron oženivši se Aruenom, Treće Doba je okončano, a Elrond je otplovio preko mora u Neumiruće Zemlje.

Oni su uspeli da se probiju kroz Senovita Mora do Neumirućih Zemalja da bi Earendil mogao da zamoli Valare da uzmu učešća u Ratovima Belerijanda. Posle Rata Besnih Earendila, Valari su postavili, sa Silmarilom pričvršćenim na čelo, na nebeski svod. On je plovio svojim brodom preko neba i bio je poznat kao Jutarnja Zvezda. Posle toga je Elvinga sebi načinila dom u jednoj kuli na severnoj obali Eldamara i svake noći kad bi se Earendilov brod približio zapadnom horizontu, Elvinga je - kao bela ptica - poletala sa svoje kule da se pridruži mužu.

Gospodar Enta bio je Fangorn koji se u svakodnevnom jeziku zvao Drvobradi. Bio je ogroman i prastar, jer je pripadao najvišoj i najjačoj rasi rođenoj na Svetu. Kao hrast ili bukva bilo je ogromno Drvobradovo deblo grube kore, dok su njegove granolike ruke bile glatke i njegove sedmo-prste šake čvornovate. Drvobradova neobična, gotovo bezvrata glava, bila je visoka i debela kao njegovo deblo. Njegove smeđe oči su bile krupne i mudre i izgledalo je da svetlucaju zelenom svetlošću. Njegova divlja siva brada bila je kao gusta slamasta kosa od grančica i mahovine. Bio je sazdan od vlakana drveta, ali se kretao hitro na nesavitljivim nogama sa stopalima kao živim korenjem, naginjući se i istežući kao neka dugonoga barska ptica.

Vilinske istorije pričaju kako su se, kad je Varda, Kraljica Nebesa, upalila zvezde i kad su se Vilenjaci probudili, i Enti takođe probudili u Velikoj Šumi Arde. Oni su izašli iz misli Javane, Kraljice Zemlje, i bili su njeni Pastiri Drveća. Kao pastiri i Enti čuvari su se i pokazali, jer kad bi se Enti razljutili, njihov bes bio bi strašan i oni su mogli da smrve kamen i čelik golim rukama. S pravom su ih se plašili, ali su oni takođe bili nežni i mudri. Voleli su drveće i sve Olvare i čuvali su ih od zla.

U vreme svog buđenja Enti nisu mogli da govore, ali su se od Vilenjaka naučili toj veštini, i veoma su je voleli. Radovali su se da nauče mnoge jezike, čak i kratke cvrkutave jezike Ljudi. Najdraži od svih bio im je jezik koji su sami izumeli, kojim niko, sem Enta, nikad nije ovladao. On se kotrljao dubok i zvučan s njihovih jezika kao spora grmljavina ili bezvremeno tutnjanje talasa na zaboravljenim obalama. U sporom prolaženju entskog vremena, oni su formirali svoje misli u neishitrenim odlukama i uokvirili ih u govor, bez opterećenja i prirodno poput godišnjih doba.

Mada su Enti povremeno imali velika okupljanja, zvana Ent-skupovi, uglavnom su bili usamljenički narod koji je živeo odvojeno jedan od drugog u izolovanim entskim kućama u velikim šumama. Često su to bile planinske pećine obilno snabdevene izvorskom vodom i okružene lepim drvećem. U takvim mestima su obedovali, a oni im se nisu sastojali od čvrste hrane već iz bistre tečnosti smeštene u velikim kamenim ćupovima. To su bili Ent-napici i ta čarobna tečnost je sijala zlalnom i zelenom svetlošću. A u Ent-kućama su se odmarali, često se osvežavajući tako što bi stali pod kristaino svežu vodu nekog vodopada koji bi ih tokom noći prelivao u kaskadama.

Tako su Enti živeli svojim mudrim, skoro besmrtnim životima, i mnoge zemaljske rase su jačale i opadale oko njih a da nisu remetile ni uznemiravale njihovu veličinu. Tek kad su došli opaki Orci, naoružani čeličnim oružjem, Enti su se razbesneli. Ni Patuljke Enti nisu voleli, jer su oni nosili sekire i sekli šume. I priča se da su u Prvom Dobu Sunca ratnike Patuljaka Nogroda, koji su opustošili sivovilenjačku citadelu Menegrot, uhvatili Enti i potpuno ih satrii.

Enti su, u godinama Zvezdanog sjaja, bili i muškog i ženskog pola, ali su se u Godinama Sunca Ent-supruge zaljubile u otvorene predele gde su mogle da se brinu o sitnijim Olvarima - voćkama, grmlju, cveću, travama i žitu, dok su muški Enti voleli šumsko drveće. Tako su Ent-supruge otišle u otvorene Smeđe Zemlje, gde su bile predmet obožavanja rase Ljudi koji su od njih naučili veštinu negovanja biljaka i zemljinih useva.

Ali, pred kraj Drugog Doba Sunca, bašte Entsupruga su uništene i s baštama su otišle i Entsupruge. Među njima bila je i žena Drvobradog, Fimbretila, koju su zvali Vito-grana Lakonoga. Nijedan priča ne kazuje o njihovoj sudbini. Možda su Ent-supruge otišle na jug ili istok, ali šta god da je bilo, to nisu znali Enti od Šuma, koji su lutali u potrazi za njima mnogo dugih godina.

Mada Enti nisu mogli da umru kao Ljudi, od.starosti, postali su ipak rasa koja izumire. Oni nikad nisu bili brojni, i neki su pobijeni oštricama ili vatrom, i nijedan novi Entić nije se pojavio posle odlaska Ent-supruga. Isto tako, prostrane šume Erijadora, gde su nekad mnogi od njih tumarali, do Trećeg Doba su posečene ili popaljene, tako da su preostale jedino Stara Šuma, koja se graničila s Okrugom, i velika Entšuma Drvobradog.

Do Rata za Prsten Drvobradi se ubrajao među tri najstarija Enta koja su došla na svet pod zvezdama u Vreme Budenja. Pored Drvobradog, bio je tu i Finglas, što znači "Listopram", i Fladrif, što znači "Skožokor", ali poslednja dvojica su se bila udaljila čak i od poslova drugih Enta. Finglas se na entski način povukao u prirodu svog bića i postao "stablast". Jedva da se pomerao i malo njih je moglo da ga razlikuje od drveća. Fladrif se borio sam protiv Orka koji su zauzeli njegove brezove šumarke, pobili mnoge od njegovih Entića i izranjavili ga sekirama. Naposletku je pobegao da bi živeo sam na visokim planinskim obroncima.

lako je od starijih jedino Drvobradi ostao pokretnih udova i aktivan, bilo je mnogo mlađih Enta. Širom Entšume vladalo je nezadovoljstvo zato što su Ente uznemiravale sluge Sarumana, koje su se nastanile u susednom Izengardu. Zato su oni ušli u Rat za Prsten, i to je bio veliki Marš Enta. Red po red, Enta marširao je na utvrđenje Izengard. S njima su išli Huorni, Duhovi drveća kojima su Enti komandovali i čija je snaga bila skoro isto tako velika kao i njihova. Sami bedemi Izengarda su srušeni i sravnjeni sa zemljom entskim gnevom i moć Sarumana je poIjuljana. Huorni su nastupali u Bici od Rogburga poput šume u pokretu, i legije Sarumana su istrebljene.

Posle Rata za Prsten Enti su nastavili da žive mirno u Entšumi, ali su i dalje slabili i verovalo se da im je u Četvrtom dobu došao kraj.

Posle Rata za Prsten Eovina se oporavila i od zle čini Vešca-kralja i svoje zaluđenosti Aragornom. Potom se udala za Faramira, Namesnika Gondora i Princa od Itilijena.