Tokom više od dva Doba Zvezdanog sjaja Nandori su živeli u slozi u zemljama po kojima su lutali, u Dolovima Anduina. Neki su prešli preko Belih Planina i došli u Erijador. Oni su postali upućeniji u osobenosti i ćudi šuma i reka, ali kad su ih zla bića napala u šumama, bili su nepripremljeni i njihov broj je počeo da se smanjuje. Mnoge su pobiie horde čelikom oklopljenih Orka, bande Kamenih divova i čopori pobesnelih Vukova.

Mnogi su se Nandori, koristeći svoje poznavanje šuma, skrivali što su bolje mogli od užasa koji je vrebao. Međutim, Denetor, sin Kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge Nandore i uputio se ponovo na davno napušteni marš na zapad. On je tragao za nekim srodnicima koji bi im pritekli u pomoć, jer su do Nandora stigle priče o moći Sindara,predvođenih ličnošću kojaje nekada bila kralj svih Telera, Elveom Singolom, sada zvanim Tingol. Denetor je prešao Plave Planine i ušao u Belerijand, dovodeći veliki broj Nandora ponovo pod vrhovnu vlast njihovog zakonitog kralja.

Tu su ih dočekali Sindari koji su ih zaštitili, naučili ih nekim ratnim veštinama i dodelili im Osirijand, "zemlju sedam reka", kao njihovo kraljevstvo. Oni se više nisu zvali Nandori, već Laikvendi i Zeleni Vilenjaci zbog svoje Ijubavi prema zelenim šumovitim predelima i običaja da se oblače u zelenu odeću da bi neprijateljima naizgled mogli da se učine kao deo šume. Tako su u tom Dobu pred dolazak Sunca srećno živeli kraj reka i u šumama Osirijanda, a umilne pesme Laikvendija nadmetale su se s melodijama slavuja.

Norog i iz nje je Finrod vladao najvećim delom Zapadnog Belerijanda. Po uzoru na Hiljadu Pećina Menegrota, Noldori i Patuljci Plavih Planina su proširili prostrane komplekse ove palate tvrđave od prvobitnih ukopavanja Sitnih Patuljaka koji su nekada ovde živeli. Mada su njegovi stanovnici uključeni u mnoge okršaje i bitke s Morgotovim snagama, Nargotrond je ostao neotkriven i bezbedan sve do poznog petog veka kad su oni počeli često da izlaze u otvorenu borbu. To se pokazalo kao njihova propast, jer 496. su se borili u Bici od Tumhalada protiv Glaurunga Zmaja i jedne ogromne vojske, i bili su poraženi. Glaurungje potom ušao u Nargotrond pre no što su uspeli da sruše njegov kameni most. Svi u Nargotrondu su pobijeni ili porobljeni i pet godina Glaurungje vladao njego-vim pećinama pre nego što je i sam ubijen. Ubrzo zatim Mim, poslednji od Sitnih Patuljaka, vratio se u pećine koje su nekada bile dom njegovih predaka, ali kada je i on ubijen, drevni dvori su ostali zauvek potom prazni.

Kažu da su Nazguli nekada bili moćni kraljevi i volšebnici među Ljudima i da je svakome od njih Sauron bio dodelio po jedan Prsten Moći. Ti Prstenovi su bili devet od devetnaest čarobnih Prstenova koje su Kelebrimbor i Vilin kovači Eregiona iskovali za Saurona. Mnogo vekova ovi Ljudi su koristili svoje prstenove da ispune sopstvene želje, ali svima je vladao Jedini Prsten kogaje načinio Sauron. I premda su ovi odabrani Ljudi uz moć Prstenova daleko nadživeli obične smrtnike, njihov likovi su bledeli. Do dvadeset i trećeg veka u potpunosti su postali utvare i robovi koji su mislili samo na to kako bi mogli da posluže Sauronu, Gospodaru Prstenova. Tako su tumarali svetom vršeći strašna zlodela. Nosili su velike crne ogrtače s kapuljačama, i oklopne pancirne košulje i srebrne kacige, ali ispod toga su bile sive halje pokojnika a njihova tela su bila nevidljiva. Svako ko bi im pogledao u lice ustuknuo bi u užasu, jer je izgledalo da nema ničega što drži kacigu i kapuljaču. Ipak, ponekad bi se pojavljivao, tamo gde bi trebalo da budu lica, sjaj dva blistava i hipnotička oka ili, u besu i silini, crveni i pakleni plamen.

Oružja Nazgula bila su mnogobrojna: nosili su čelične i plamene mačeve, crne buzdovane i bodeže s čarobnim otrovnim oštricama. Koristili su čini prizivanja i čini zaslepIjujuće volšebničke vatre, a prokletstvo njihovog Crnog Daha biloje kao kuga beznađa i prokletstvo njegovog užasa ledilo je srca njihovih nepriatelja. Nazguli su bili nedodirljivi za smrtne Ljude, jer oružje nije moglo da im naudi ukoliko nije bilo blagosloveno vilenjačkom čarolijom, a svako sečivo koje bi ih udariloje bledelo i nestajalo.

Tako su tokom hiljadu godina Drugog Doba Sunca Nazguli, ili devetorica crnih Jahača, brisali predelima Srednje Zemlje kao užasna noćna mora. I za sve to vreme oni su išli u ratove kao što je činio i sam Sauron, Gospodar Prstenova. Oni nisu nestali sve dok nije palo kraIjevstvo Saurona, Mordor, a Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi razbila sedmogodišnju opsadu Baraddura na kraju tog Doba. Izildur, dunedainski gospodar Gondora je isekao Jedini Prsten iz Sauronove šake, i Nazguli su, s Gospodarem Prstenova, zbrisani i potisnuti u senke i pusta mesta u istočnim zemljama Sveta gde nisu imali nikakvo obličje niti moć.

Nazguli su bili bez oblicja i moći trinaest vekova u Trećem Dobu Sunca. Ali Jedini Prsten nije bio uništen i Sauron je mogao da sebi ponovo stvori lik. Tako je u četrnaestom veku ponovo dozvao iz senki svoje velike sluge Nazgule. Devet Crnih jahača pojavilo se na istoku i najveći od njih je došao na sever u Erijador, gde je stvorio kraljevstvo Angmar i sagradio veliku citadelu u Karn Dumu. Sazvao je orčke legije i zle Brđane iz Etenskih močvara. Više od šest vekova je u Erijadoru bio stalni rat. Ovaj gospodar Nazgula, u to vreme nazivan Veštac-kralj od Angmara, stalnoje ratovao protiv Dunedaina Arnora i iz Karn Duma je dolazilo mnogo zla. Jedna po jedna, velike pokrajine i gradovi su se rušili sve do 1974, kad su poslednji - pokrajina Artedain i grad Fornost - pali pod varvarskim hordama. Ali vlast Vešca-kralja nad Dunedainskim Kraljevstvom Severa bila je kratkog veka, jer su 1975. njegovu vojsku do nogu potukli i satrli Vilin-gospodari Kirdan i Glorfindel i Earnur, kralj Gondora, u Bici kod Fornosta. Ali i dalje su Veštac-kralj i njegov gospodar Sauron smatrali ovo velikim delom, jer njih se malo ticao pokolj Orka i Brdana, a uništenje moći i kraljevstva Dunedaina Severa u Arnoru je zaista bila velika pobeda za Mračne Sile.

Veštac-kralj od Angmara, zvani Uzvišeni Nazgul, napustio je razrušene zemlje Erijadora i vratio se u Mordor. I mada Sauron još nije stigao, već se i dalje krio u Dol Gulduru u mraku Mrke šume (gde je Nazgul zvani Kamul, Crni Istočnjak, bio glavni zapovednik) bilo je u Mordoru drugih Nazgula koji su tu došli u tajnosti pre mnogo vekova. U to vreme oni su se trudili da ponovo izgrade zlu silu te zemlje i bili su okupili oko sebe Orčke horde.

2000. godine Nazguli su izašli iz Mordora da bi se borili s Dunedainima Juga u Gondoru. a dve godine kasnije pala je istočna kula, Minas Itil, "kula Meseca". Nazguli su ovo mesto prisvojili i dali mu novo ime Minas Morgul, "kula crnih utvara", a ponekad su ga zvali i Kula Volšeb-ništva i Mrtvi Grad. Uzvišeni Nazgul, Veštac-kralj od Angmara, sada se zvao Gospodar Morgula i nosio je krunu od čelika. Upravo je on ubio Earnura, poslednjeg Uzvišenog Kralja Gondora, i hiljadu godina ratovao s Ljudima Gondora i volšeb-ništvom i silom svoje armije, i podrivao je njihovu moć puslošeći njihove gradove i uništavajući njihovu zemlju.

Međutim, tek se 2951. godine Sauron, mračni Gospodar, razotkrio i došao u Mordor. Kažu da se Sauron plašio da se otvoreno pokaže pre tog vremena iz straha da neko ne poseduje Jedini Prsten koji je mogao da ga uništi. A tek još malo kasnije su najmudriji od Ljudi saznali da on zapoveda ulvarama u Morgulu, i da su te utvare Nazguli Drugog Doba.

Godine 3018. Trećeg Doba otpočeoje Rat za Prsten. Jer te godine Sauron je saznao gde je sakriven Jedini Prsten i njegova žudnja za njim je bila tolika da je poslao svih devet Nazgula da ga otmu. Ali, oni su osujećeni u toj nameri. Kad su Crni Jahači došli do granica Rivendela, zbacile su ih s konja i poterale vilenjačke snage koje su nadzirale reku.

Potraga za Jedinim Prstenom dovela je Nazgule do Okruga gde je njihova sumnja pala na Hobita Froda Baginsa. S pravom su sumnjali da je Frodo Nosilac Prstena i progonili njega i njegove saputnike. Nekoliko puta su skoro uspeli da zarobe Nosioca Prstena. Zaista, na Vrhu Vetrova Veštac-kralj je ranio Froda Baginsa otrovnim bodežom. Ipak, Frodo i njegovi saputnici su uspeli da nađu sklonište ušavši u kraljevstvo Elronda Poluvilenjaka.

Ali, oni su se ponovo pojavili u još moćnijem obličju, na pastuvima strašnim kao i oni sami. Ti pastuvi su bili Krilate Zveri za koje Vilenjaci i Ljudi nisu imali imena. To su bila drevna bića koja su došla na svet pre no što je otpočelo Računanje Vremena. Mada su imali kljun, kandže i krila, nisu bili ptice, a čak ni Slepi Miševi, bili su zmijolika bića kao Zmajevi, ali još stariji. Njih je stvorio Melkor, Sauronov gospodar, u nečistim jamama Utumna, gde su se pojavili zmija Kraken i druga zla bića skrivenih mesta. Hranjene mesom Orka i dosegavši veličinu koja je nadmašivala sva bića koja žive u vazduhu, Krilate Zveri su nosile Nazgule visoko iznad zemlje brzinom vetra. Uprkos njihovoj moći i strašnom izgledu, u Ratu za Prsten Nazguli su bili u smrtnoj opasnosti, jer je Jedini Prsten bio u rukama njihovih protivnika. U bici od Pelenorskih Polja, Morgula, Gospodara, koji nije mogao da bude ubijen rukom Čovckovom, usmrtila jc vitez-deva Eovina od Rohana sa hobitskim ratnikom Merjadokom Brendibakom. I mada je preostalo još osam Nazgula, i oni su uskoro dokrajčeni. Kad su se pojavili da se bore s neprijateljem kod Crne Kapije Mordora, u samom Mordoru je nastupila velika uzbuna. Sauron je zapovedio Nazgulima da pohitaju do Orodruina, Plamene Planine, koja se zove i Planina Usuda, jer tamo se nalazio Hobit Frodo Bagins. Na svojim Krilatim Zverima Nazguli su leteli kao vetar Sauronu u pomoć, ali uzalud, jer Frodo Bagins je ispustio Jedini Prsten u Planinu Usuda. U tom času Sauron i ceo njegov strašni svet su uništeni. Kad se Crna Kapija srušila, Crna Kula se zatresla i pala, a usred svog leta moćni Nazguli su se strmoglavili kričeći u plamenove koji su ih zauvek dokrajčili.

Bukva Dorijata, s trostrukim deblom, koja se zvala Hirilorn bilaje najmoćnija od Neldoreta koje su ikad rasle u Srednjoj Zemlji, i u njoj je sagrađena Lutijenina kuća pod stražom - kao što se pripoveda u priči o Potrazi za Silmarilom.

U Trećem Dobu Sunca beli cvet je i dalje rastao u Zlatnoj Šumi Iotlorijen gde je bujao izmešan sa zlatnim cvetom Elanor. U Četvrtom Dobu Sunca najlepša Vilin-deva tog doba došla je u tu šumu. Bila je to Aruena Undomijela, koja je, kao i Lutijena, doživela istu sudbinu da se tragično zaljubi u smrtnika, i u toj šumi Aruena se obećala Aragornu, Dunedainu. Mnogo godina kasnije, u toj istoj šumi odabrala je da umre na postelji od ovih belih i zlatnih cvetova.

Do pada Nogroda je došlo kad je od nekih zanatlija Patuljaka, koji su boravili u Menegortu, Kralj Sivih Vilenjaka Tingol zatražio da umetnu neprocenjivi dragulj Silmaril u zlatnu ogrlicu po imenu Nauglamir. Zanatlije je nadvladala pohlepa, ubili su Tingola i ukrali ogrlicu. Pre no što su uspeli da pobegnu, osvetnici su ih ubili i ogrlica je vraćena u Menegrot. Razgnevivši se, Patuljci Nogroda su poslali veliku vojsku, opljačkali Menegrot i ponovo oteli ogrlicu. Međutim, pre no što je patuljačka vojska uspela da se bezbedno vrati u Nogrod, presreli su je Beren i Dior i, uz pomoć Laikvendija i Enta, cela vojska je pobijena. Na kraju Prvog Doba Nogrod je, zajedno s Belegostom i najvećim delom Belerijanda, potonuo u more.

Od Eldara koji su došli u Neumiruće Zemlje, Noldori su bili Drugi Rod. Ime Noldor znači "znanje", kome su oni, više od svih drugih Vilenjaka, najupornije stremili i najžešće se borili da ga steknu. U godinama Drveća Valara njihov je kralj bio Finve i tada je njihova sreća bila velika, jer su ih podučavali učitelji Valari i Majari. U toj večnoj zlatnoj i srebrnoj svetlosti Noldori su postali snažni i plemeniti. Njihov grad Tirion na zelenom brdu Tuni, koji je gledao na zvezdama obasjano more, bio je moćan i prelep. Jer grad je bio podignut u Prevoju Svetlosti po imenu Kalakirija, jedinom prolazu kroz ogromne Pelori Planine koje su okruživale zemlje Eldamar i Valinor. Kroz ovaj klanac izlivala se Svetlost Drveća i padala sa zapada na grad. Prema istoku, u senci Tune, Vilenjaci su gledali na Zvezde koje su blistale iznad Senovitih Mora.

Tako su Noldori postali mudri i vešti, a naročito su se isticali u zanatima Aulea, Tvorca Planina. Oni su isklesali velike kule Eldamara iz stene i izrezbarili mnoge lepe predmete od sjajnog belog kamena. Bili su prvi koji su izneli na videlo dragulje koji su ležali u srcu planine. Rado su darivali kamenje, i kuće Vilenjaka i Valara blistale su od draguija Noldora, a same peščane obale i jezera Eldamara, kažu, svetlucale su svetlošću koja se širila od dragulja.

Kralju Noldora i njegovoj prvoj kraljici, Mirijeli, rođenje sin po imenu Kurufinve, koji je nazvan Feanor, što znači "duh vatre". Od svih zanatlija koji su učili veštine Auleove, Feanor je bio najmoćniji: čak ni među Majarima nije bilo nikog ko je mogao da ga nadmaši. Jer on je bio prvi koji je načinio one čarobne Vilin-dragulje koji su bili sjajniji i čarobniji od zemaljskih kamenova. Bili su bledi u svom nastanku, ali kad bi se stavili pod zvezde bili su poređeni s očima Vilenjaka, jer su upijali svetlost Zvezda i sijali sjajno i plavo. Feanor je takođe načinio druge kristale, po imenu Palantiri, "videći kamenovi", čarobni kamenovi koje su, mnogo vekova kasnije, Vilenjaci Avalonea podarili Dunedaini-ma. Ali najveće od svih dela Feanora bilo je stvaranje ona tri legendarna dragulja koja su zarobila u svojim kristalima pomešanu Svetlost Drveća Valara. Bili su to Silmarili, najdiv-niji dragulji koje je Svet ikada video, jer su sijali živim Svetlom. Da, kao što sc priča u "Kventa Silmarilion" i "Noldolante", velika slavoljubivost Feanora, udružena sa zlim delima Melkora, dovela je do najveće propasti koju su ikad upoznali vilenjački narodi. Kako bilo da bilo, tragedija je zadesila Noldore kad se Melkor pojavio sa Paukom, Ungolijantom, uništio Drveće Valara, ubio Finvea i ukrao Silmarile. Feanor se zakleo na osvetu i to je potom bilo prokletstvo za njegov narod. U gnevu je pošao za Melkorom, koga je nazvao Morgot, "mračni neprijatelj Sveta", u Srednju Zemlju. Tako su otpočeli Rat Dragulja i Ratovi Belerijanda, koji su vođeni tokom celog Prvog Doba Sunca.

Za vreme ovog doba rata Noldori su takođe doneli velike darove u Srednju Zemlju. I za neko vreme oni su uzdigli noldorska vilenjačka kraIjevstva u Hitlumu, Dorlominu, Nevrastu, Mitrimu, Dortonionu, Himladu, Targelionu i Istočnom Belerijandu. Najlepša od noldorskih carstava bila su dva skrivena kraljevstva: Gondolin, kojim je vladao Turgon; i Nargotrond, kojim je upravIjao Finrod Felagund.

U Ratu Dragulja Feanor je ubijen, kao i njegovih sedam sinova, Amras, Amrod, Karantir, Kelegorm, Kurufin, Maidros i Maglor. Njegovog brata Fingolfina i Fingolfinovu decu, Fingona, Turgona i Aredelu, takođe je ubio Morgot. I mada je Finarfin, drugi brat (i treći sin Finveov), ostao u Neumirućim Zemljama gde je vladao ostatkom Noldora u Tirionu, sva njegova deca su otišla u Srednju Zemlju i četvorica njegovih sinova, Aignor, Angrod, Finrod Felagund i Orodret su ubijeni. Tako je od svih noldorskih velikaša i njihove dece samo Finarfinova kći Galadrijela, kasnija Kraljica Lotlorijena, ostala da živi u Srednjoj Zemlji.

Tokom godina u Prvom Dobu Morgot i njegove sluge su uništile sva noldorska kraljevstva. U to vreme bilo je u Belerijandu mnogo drugih Ijudi čija sudbina je delimično bila povezana sa sudbinom Noldora. Zbog ovih ratova razorena su kraIjevstva Sivih Vilenjaka, koji su se zvali takođe i Sindari, kao i kraljevstva Patuljaka Nogrod i Belegost i većina kraljevstava Tri Kuće Edaina.

Ali, konačno su Valari i Majari izašli iz Neumirućih Zemalja i krenuli protiv Morgota. Tako se odigrala Velika Bitka i Rat Besnih. Pred tom moćnom silom Angband je pao a Morgot zauvek bačen u Večitu Prazninu. Ali, borba je bila tako silna da se Belerijand raspao i veći deo te zemlje je progutalo more.

Od svih kraljevskih loza Noldora malo je onih koji su, preživevši Rat Dragulja, mogli da polažu pravo na nasleđe. I tako je Gil-galad, sin Fingona, sina Fingollina, ustanovio poslednje noldorsko uzvišcno kraljevstvo u Smrtnim Zemljama. Biloje to u Lindonu, poslednjem delu Belerijanda koji je preostao posle Velike Bitke. S Gil-galadom je živeo Kelebrimbor, sin Kurufina, jedini princ od Kuće Feanorove koji je živeo i u Drugom Dobu. Galadrijela, kći Finarfinova, Elrond i Elros Poluvilenjaci i mnogi sindarski velikaši su takođe došli, kao i Kirdan od Falatrima, Laikvendi i Edaini - Ljudi koji su bili verni Vilenjacima tokom RataDragulja.

U to vreme su se mnogi Vilenjaci ukrcali na brodove u Sivim Lukama i otplovili do Tol Ereseje u Zalivu Eldamar u Neumirućim Zemljama i sagradili tu grad Avalone. Edainima je takođe dodeljeno jedno lepo ostrvo u Zapadnom Moru, zvano Numenore, i oni su takođe napustili predele Srednje Zemlje.

Ali, svi iz kraljevske noldorske loze su ostali. Gil-galad je vladao Lindonom, a Kirdan je držao Sive Luke. A kažu da je godine 750. Drugog Doba Kelebrimbor izašao iz Lindona i ustanovio kraljevstvo u podnožju Maglenih Planina u zemlji Eregion, pokraj patuljačkog kraljevstva Kazad-dum. Ti Vilenjaci su, u legendama potonjih vremena, nazvani Gvait-i-Mirdain, "narod dragulj-kovača", i Vilin-kovači. Baš tu, na prepredene nagovore Saurona, Kelebrimbor, unuk Feanora kojije stvorio Silmarile, iskovao je Prstenove Moći, i tako je stvoreno drugo veliko delo Noldora zbog koga se vodio drugi krug ogorčenih ratova. Jer Sauron je u to vreme načinio Jedini Prsten koji će vladati svim ostalim delima Noldora. U srdžbi i strahu Vilenjaci su se digli i vodio se Rat Saurona i Vilenjaka. Kelebrimbor i većina Gvait-i-Mirdaina su ubijeni, Eregion je opustošen i, mada je Elrond Poluvilenjak stigao s vojskom, jedino što je mogao da učini jeste da spase one koji su preživeli i da potraži utočište u Imladrisu, koga su Ljudi zvali Rivendel. Tu je podignuto jedino noldorsko utvrđenje između Plavih i Maglenih Planina.

U to vreme se Lindon našao u opasnosti, ali su potomci Edaina, Numenorejci, doveli svoje ogromne flote i saterali Saurona na istok. Još kasnije oni su se vratili i zarobili Mračnog Gospodara, ali ga nisu uništili. Držali su ga kao zarobljenika, i tako je došlo do njihovog Pada, jer ih je on okrenuo protiv Valara i njih je zbog sopstvene ludosti progutalo more.

Tako se Sauron vratio u Srednju Zemlju gde su opstajala samo noldorska kraljevstva Lindon i Rivendel, mada su već bila sagrađena kraljevstva Zelenšume Velike i Lot-lorijena, s noldorskim i sindarskim plemstvom i podanicima šumskih Vilenjaka. Ali sa Sauronovim povratkom ponovo je došlo do rata: obrazovana je Poslednja Alijansa Ljudi i Vilenjaka i u tom ratu, kojim je okončano Drugo Doba, Sauron je ubio Gil-galada i kralja Dunedaina, ali je i on uništen, zajedno s celim kraljevstvom Mordor.

Odonda nije više bilo Uzvišenog Kralja noldorskih Vilenjaka u Srednjoj Zemlji, ali su preostala kraljevstva. Gospodstvo nad Lindonom i Sivim Lukama dopalo je Kirdanu, dokje Elrond i dalje vladao u Rivendelu. Tokom Trećeg Doba najlepše kraljevstvo bio je Lotlorijen, gde je kraljevala Kraljica Galadrijela, najplemenitijeg roda od Noldora koji su i dalje živeli u Srednjoj Zemlji. Mada je malo Noldora živelo među onima koji su se nazivali Galadrimi u Zlatnoj Sumi, to je bilo najsjajnije kraIjevstvo i najviše slično noldorskim starim kraljevstvima.

Kao što se priča u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", kada je na kraju Trećeg Doba Jedini Prsten razoren i Sauron uništen, Elrond je pozvan iz Rivendela i Galadrijela je došla iz Lotlorijena na bele brodove koji će ih odvesti u Neumiruće Zemlje. Kada je Kraljica otišla, Iot-lorijen je izbledeo i oslabio; i Noldorska kraljevstva Srednje Zemlje su nestajala u godinama Četvrtog Doba. Kažu da je Kirdan Brodograditelj poveo poslednje od Noldora u Neumiruće Zemlje. Tu obitava sad ostatak noldorskog naroda koje je nanelo najveću tugu, izvršilo najveće podvige i zadobilo najviše slave od svih Vilenjaka u pričama koje su došle do nas tokom Doba. Kakva su bila njihova dela otkako je otplovio poslednji brod samo će Velika Muzika obelodaniti onima koji žive u Smrtnim Zemljama.

Numenor je takođe bio blagosloven mnogim divnim šumama mirišljavog drveća u cvatu. Imao je mnogo lepih polja i dve glavne reke: Siril, koja je tekla na jug s obronaka Meneltarme do mora pokraj ribarskog gradića Nindamosa, i Nundunie koja je tekla zapadno od Eldalondea Zelenog, najlepšeg pristaništa Numenora. Tokom Drugog Doba Numenor je bio tako veliki da su se kraljevi toliko uzoholili da je to prevazilazilo svaku meru. Zaveden opakim nagovaranjima Saurona, Gospodara Prstenova, 3319. Kralj Ar-Farazon se usudio da pošalje jednu veliku flotu protiv Valara u Neumiruće Zemlje. Rezultat toga bilo je potpuno uništenje Numenora, jer je more bukvalno progutalo ovo ostrvsko kraljevstvo. Bilo je to vreme poznato kao Promena Sveta, jer ne samo da je Numenor, već su i Neumiruće Zemlje odnete iz Sfera Sveta u dimenziju koja je van domašaja i poimanja smrtnika. I mada je deo njegovog naroda izbegao kataklizmu i otišao u Srednju Zemlju i tamo izgradio svoja kraljevstva i carstva, Numenor se nikada više nije uzdigao. Tokom mnogo doba legende su govorile o njemu kao o čarobnoj zemlji potonuloj u more pod imenima Akalabet, Marn-nu-Falmar i Atlante na Atlantidi.

Posle Velike Bitke Valari su se sažalili na Edaine koji su tako teško stradali i čije su zemlje izgubljene, i Valari su stvorili jedno veliko ostrvo za njih u Zapadnom moru, između Srednjc Zemlje i Neumirućih ZemaIja. Uz tu zemlju podareni su im i dug život i veće umne i telesne moći, i mnoge veštine i znanja koji su ranije bili dodeljivani samo Vilenjacima. Ti Ijudi su bili veoma promenjeni i sad su se zvali Numenorejci, jer je njihova zemlja bila Numenor ili Zapadna Zemlja. Ali, ona se takođe zvala i Andar, "zemlja dara", ili Elena, "zemlja zvezde", i Mar-nu-Falmar na Atalanteu.

Podvizi Numenorejaca u Drugom Dobu Sunca su bili izuzetni, jer su Numenorejci bili uveliko osnaženi darovima Valara i Eldara. Prvi od kraljeva Numenora bio je Elros Poluvilenjak, brat Elronda koji je vladao u Rivendelu. Elrosje odabrao da bude smrtan, ali je njegova vladavina ipak trajala 400 godina. U toj zemlji on je nazvan Tar-Minjatur. Širom Sveta plovili su Numenorejci, čak toliko daleko da su stizali do Kapija Jutra na Istoku. Međutim, nikad nisu mogli da plove na zapad, jer je postojala jedna zabrana koja nije smela da bude prekršena: nijedan smrtnik nije smeo da kroči na blagoslovenu obalu Neumirućih Zemalja Eldamara i Valinora.

U Numenoru se blagostanje Ljudi povećavalo, dok se u Srednjoj Zemlji ponovo pojavila tama. Jer iako je Morgot Neprijatelj nestao iz Sveta, vratio se njegov veliki siuga, Mračni Gospodar Sauron, i Ljudi u južnim i istočnim predelima Srednje Zemlje su obožavali njegovu zlu senku.

Pripovedanje o Prstenovima Moći govori kako je, u to vreme, Sauron načinio volšebnički Prsten kojim se nadao da će zavladati svim Smrtnim Zemljama, i poveo rat protiv Vilenjaka i ubijao ih strašno i poterao ih nazad u Plave Planine. Ali moć Numenorejaca je takođe narasla, došli su u pomoć Vilenjacima i zaratili protiv Saurona, i on je isteran iz Zapadne Zemije. Neko vreme je vladao mir i Numenorejci su ponovo jačali, sagradivši pristaništa Umbar na Jugu i Pelargir na Severu Srednje Zemlje. Ali, oni su postali oholi i poželeli su da se proglase gospodarima Srednje Zemlje i gospodarima mora. Tako su godine 3262. Drugog Doba Sunca došli u Mračnu Zemlju Mordor sa tako silnim mnoštvom oružja i Ijudi da Sauron nije mogao da im se odupre. Na zaprepašćenje celog Sveta, Sauron je sišao sa svoje Mračne Kule i predao se Numenorejcima, umesto da se usudi da se bori sa takvom vojskom. Tako je Mračni Gospodar postao zarobljenik i u okovima je odveden u veliku kulu kralja Numenora.

No, Sauronova predaja bila je samo varka majstora obmane da bi postigao prepredenošću ono što nije mogao da postigne snagom oružja. Jer u Numenorejcima je zapazio kobne slabe tačke oholosti i slavoljubivosti, i verovao je da može da ih dovede u iskušenje i zavede darovima svojih moći. I tako, kad se jednom našao u kraljevstvu Numenor, uspeo je da nanese najveće zlo koje je ikad počinjeno protiv rase Ljudi: Sauron je zaveo i pokvario kralja Numenora, Ar-Farazona. U Numenoru su sagrađeni veliki harmovi posvećeni Morgotu, Mračnom Gospodaru, i Ijudske žrtve su prinošene na njegovom oltaru. Onda je Sauron posavetovao Numenorejce da zarate protiv Valara i Eldara koji su živeli u Neumirućim Zemljama. Najveća flota kojaje ikada plovila svetom je tada okupljena i zaplovila je na Zapad prema zemlji zabranjenoj za Ljude. Prošavši kroz začarano Ostrvlje i Senovita Mora, flota je došla do Neumirućih Zemalja. Kad je ogromna mornarica stigla do Neumirućih Zemalja, priča se u Akalabetu, velika zla kob je zadesila Svet. Premda je kralj došao da pobedi, s prvim njegovim korakom Pelori Planine su se obrušile na njega i celu njegovu ogromnu armadu. Numenorejci su bili pobijeni do poslednjeg čoveka, ali to nije bilo sve, jer je usledila još veća propast. Talasi su se digli u besu, a iz Meneltarme planine koja je ležala u središtu Numenora - pokuljao je veliki plamen i ceo Numenor je, u neizmernom viru, potonuo u Belegair, Veliko More.

Tako se dogodilo ono što se naziva Promena Sveta. Jer te godine, 3319. Drugog Doba Sunca, Neumiruće Zemlje su odnete iz Krugova Sveta i preseljene van dohvata svih osim Odabranih, koji su putovali u vilin-brodovima Pravim Putem kroz Sfere oba Sveta.

Ipak, deo numenorejske rase je preživeo. Neki su pobegli od potonuća Numenora i doplovili su u devet brodova u Srednju Zemlju. To su bili Elendili, "verni", koje Sauron nije zaveo i koji su odbili da napuste stari način života Valara i Eldara. Ti Ijudi su otplovili u Srednju Zemlju u devet brodova i obrazovali dva moćna kraIjevstva u Arnoru i Gondoru. Drugi su takođe preživeli Pad Numenora, u potonjim vremenima nazvani su Crni Numenorejci i naselili se u zemlji Umbar.