Ogromna vulkanska planina koju je Morgot uzdigao iznad svoje moćne oružarnice i tvrđave Angband, pošto je Ungolijant uništila Drveće Valara i ukrala Silmarile zvala se Tangorodrim. Ova strašna planina s tri vrha od lave i vulkanskog kamena stalno je bljuvala otrovan dim i isparenja. Njeno ime znači "planina tlačenja" i duboko u njenoj utrobi Morgot je začeo i okupio mnoga čudovišta i zla stvorenja. Međutim, Tangorodrim nije preživeo Prvo Doba Sunca jer je, kada u Velikoj Bici za vreme rata Besnih ubijen Ankalagon Crni, najsilniji od Krila-tih zmajeva, pao sa neba i razvalio Tangorodrim.

Među mnogim divnim, mirisnim zimzelenim drvećem koje su Vilenjaci Tol Ereseje doneli kao dar i blagoslov u Numenor bilo je jedno po imenu Tanikvelase. Cvet, list i koru su Numenorejci veoma cenili zbog njihovog prijatnog mirisa. Njegovo ime nagoveštava da je drveće poreklom bilo sa obronaka Tanikvetila, Svete Planine Manveove i najviše planine u Neumirućim Zemljama.

Najviša planina u Ardi bila je Tanikvetil u istočnim Pelori Planina-ma u Neumirućim Zemljama. Tanikvetil znači "visoki beli vrh" i na njegovom vrhu je izgrađen Ilmarin, dvori kralja i kraljice Valara, Manvea i Varde. Sa prestola na vrhu Tanikvetila Manveu se pogled pružao na sve zemlje Arde. Vanjari Svetli Vilenjaci su živeli na njegovim padinama i zvali ga Oilose, što znači "uvek snežno beo", zato što je uvek bio pokriven snegom. Ovaj Olimp Arde bio je poznat i pod mnogim drugim imenima: Bela Planina, Gora Večnobela, Amon Uilos i Sveta Planina.

Pripadnici vilinskog naroda koji su se odazvali pozivima Valara otišli na Zapad i videli Blagosloveno Kraljevstvo u danima Svetlosti Drveća, na kvenijskom jeziku su nazvani Tarel-dar ili Visokorodni Vilenjaci. Bili su veliki narod koji je doživljavao procvat i napredovao, i gradio vilinske gradove i kraljevstva kakvima se nisu mogli naći ravna nigde u Srednjoj Zemlji, i kakvih više nikad neće biti, jer Tareldari su bili bistrog oka i oštrog uma. Porediti njih sa Morikvendijima bilo bi isto kao porediti dijamante s ugljem.

Na vestronskom narečju bilo je mnogo reči uzetih iz vilenjačkog koje su bile iskrivljene orčkom upotrebom. Jedna od njih bila je kvenijska reč "tarkil", što znači Dunedaini. U orčkoj upotrebi ona se pretvorila u Tark, podrugljivo ime za Ljude Gondora.

Među najdrevnijim drvećem bilo je ono koje su Vilenjaci prvo nazivali Tasarion. S mnogo drugih vrsta drveća ono je došlo na Svet u Dobima Svetiljki po želji Javane, Kraljice Zemlje. Tasarion je bilo jako, dugovečno drvo koje je najviše volelo da raste pored ruševina, jezera, močvara i potoka. U Dobima Zvezdane svetlosti najveća šuma ovog drveća na Srednjoj Zemlji bila je u Nan-tasarionu, "dolini Tasariona", u Belerijandu. I mada je ova šuma uništena kad je Belerijand potonuo u more, vrsta Tasariona je preživela sve promene Sveta, pa čak i velike najezde rase Ljudi. Jer Tasarion je drveće koje Ljudi sad zovu Vrba.

Bilo je tri Roda Vilenjaka koji su u godinama Zvezda krenuli na Veliko Putovanje sa Istoka Srednje Zemlje u Neumiruće Zemlje. Prva dva su se nazivala Vanjari i Noldori, i oni su bili prva velika grupa Vilenjaka koja je stigla u Neumiruće Zemlje s one strane Velikog Mora. Ljudi Trećeg Roda su bili Teleri; njihova sudbina se razlikovala od sudbine prva dva roda, jer su bili najbrojniji od vilenjačkih naroda, i zato je njihov prelazak preko predela Srednje Zemlje bio najsporiji. U toku Velikog Putovanja Teleri su postali raštrkan i podeljen narod.

Kod Pograničnih zemalja Zapada Srednje Zemlje Teleri su počeli da oklevaju, ustuknuvši u strahu od prelaska Velike Reke Anduin i Maglenih Planina. Neki Vilenjaci su otišli na jug u Dolove Anduina, gde su živeli mnogo vekova. Ti Ijudi su nazvani Nandori, a uzeli su za svog gospodara jednog po imenu Lenve.

Ali glavnina Telera je otišla dalje prema zapadu, preko Maglenih i Plavih Planina, do zemlje koja je kasnije nazvana Belerijand. Tada je došlo do najveće podele među Telerima. Svi su bili ulogoreni u jednoj velikoj šumi iza Reke Gelion, kad su izgubili svog kralja, Elvea Singola, koji je jedini među njima video Svetlost Drveća Valara u Neumirućim Zemljama. Elve je ušao u Šumu Nan Elmot i tu, začaran, postao opčinjen Ijubavlju prema Melijani Maji. Ostao je tako opčinjen, mada su proticale godine, a njegov narod je tragao za njim. Jedan deo njih, koji su sebe nazivali Eglat, "napušteni", nije hteo da ide dalje bez njega. Oni su mu ostali verni, sve dok se napokon nije vratio s Melijanom, svojom nevestom. Eglati su promenili ime u Sindari, "Sivi Vilenjaci", i pod ovim sjedinjenjem Vilenjaka i Maje sagradili su najmoćnije kraljevstvo Vilenjaka na Srednjoj Zemlji u godi-nama Zvezdane svetlosti.

Ali, mnogo pre nego što se Kralj Elve vratio, veći deo Telera je uzeo njegovog brata Olvea za kralja i ponovo pošao na zapad do Velikog Mora. Tu su čekali od Valara neki znak koji bi ih odveo u Neumiruće Zemlje. Teleri su čekali dugo na obalama Srednje Zemlje i zavoleli more pod Zvezdama. Dok su bili na obalama, pevali su pesme o tuzi i hrabrosti. Od svih Vilenjaka, oni su bili najzanosniji pevači, i najviše su voleli more. Neki su ih zvalli Lindari, "pevači", a drugi Falmari, Morski Vilenjaci. Čuvši pesme Vilenjaka, Ose, Majar od talasa došao je kod Telera i pevao im o talasima i moru. Oni su mnogo naučili od Osea o moru i Ijubav koju su osećali kad bi ugledali ili oslušnuli te uzburkane obale Srednje Zemlje je postajala sve veća.

Tako se desilo da su, kad je Ulmo Gospodar Okeana došao Telerima s onim neusađenim ostrvom koje mu je bilo brod, još jednom neki od ovog roda odustali od Putovanja. Oni su nazvani Falatrimi, "Vilenjaci od Falasa", koji su tu ostali iz Ijubavi prema obalama Srednje Zemlje. Za svog gospodara su izabrali Kirdana i naselili su se u lukama Britombar i Eglarest. U potonjim godinama bili su prvi brodograditelji Srednje Zemlje.

Najveći deo Telera je otišao na Zapad sa Ulmoom, mada ih je Ose pratio i pevao im, ne htevši da im dopusti da zaborave blaženstva mora. Ulmo, videvši da oni toliko vole talase, nije bio raspoložen da ih odvede van domašaja mora. Tako, kad je stigao nadomak Neumirućih Zemalja, nije ih odveo na obalu, već je ukotvio ostrvo u Zalivu Eldamar, nadomak Svetlosti i zemlje njihovih srodnika, mada je ona bila van njihovog domašaja. Još jednom je Putovanje Telera zaustavljeno, i tokom jednog Doba oni su ponovo živeli odvojeno od svojih srodnika. Njihov jezik se promenio usled boravka na Tol Ereseji, "Samotnom Ostrvu"; zvuci mora klizili su im uvek s jezika i njihov govor više nije bio govor Vanjara i Noldora.

Međutim, Valari su' bili nezadovoljni svojim bratom Ulmoom, jer su želeli da dovedu treći rod na obalu njihovog pravog kraljevstva. Na njihov zahtev Ulmo je popustio i poslao im ponovo Osea. Ose ih je nerado podučio veštini brodogradnje i, kad su brodovi sagrađeni, Ulmo imje poslao Labudove širokih krila, koji su konačno odvukli Telere u Eldamar.

Teleri su bili zahvalni što se njihovo Putovanje napokon završilo, a dobrodošlica na koju su naišli je zaista bila velika. Noldori i Vanjari su došli iz grada Tiriona na Tuni, s mnogo darova od dragog kamenja i zlata. Is vremenom su Teleri upoznali Svetlost Drveća i mudrost valarskog naroda. Pod kraljem Olveom gradili su prelepe palate od bisera, i brodove nalik na Ulmove labudove, s očima i kljunovima odjantara i zlata. Svoj grad su nazvali Alkvalonde, što znači "luka Labudova". Ostavši blizu talasa koje su naučili da vole, oni su hodili po obalama ili plovili u Zalivu Eldamar. Teleri su bili srećan narod i takvi su i ostali; njihovi brodovi su stalno isplovljavali kroz lučnu kapiju njihovog grada koju je u steni isklesalo more. Malo su znali o ratu i borbi, njihova glavna zanimanja su vezana za more, brodove i pevanje. To su njihove glavne radosti.

Rat je među njih stigao dvaput, i svaki put je bio neočekivan. Prvi put, prema "Aldudenie" - priči o Mračenju Valinora - Feanor, gospodar Noldora, došao je Telerima Alkvalondea, želeći njihove brodove da bi njima otišao u Srednju Zemlju gde bi se osvetio za očevu smrt i povratio Silmarile od Morgota. Međutim, Kralj Olve mu nije uslišio želju, i zato su besni Noldori pobili mnoge od Telera i oteli im brodove. Bilo je lo prvi put da se zna da je u Ardi Vilenjak ubio Vilenjaka. Ovo rodoubijanje se uvek ubrajalo u veliko zlo i zauvek potom se zameralo sinovima Feanora.

Još samo jednom su se Teleri Alkvalondea okušali u ratu. To je bio Rat u kom su Valari, Majari i Eldari otišli u Veliku Bitku na kraju Prvog Doba Sunca i porazili pobunjenog Valara, Melkora, koga su Vilcnjaci nazvali Morgot. Ali čak i tad se Teleri nisu borili, nego su samo koristili svoje brodove da prevezu vanjarske i noldorske ratnike iz Neumirućih Zemalja preko zapadnog mora u Srednju Zemlju. I mada su hteli da pomognu Noldorima, ne bi umrli za njih na bojnom polju, jer su dobro pamtili Prvo Rodoubijanje na tlu Eldamara.

"Akalabet" priča kako su se, kad je Numenor razderao trbuh Sveta svojim Padom, Sfere smrtnih i besmrtnih zemalja odvojile. Odonda su samo brodovi Telera mogli da predu jaz između Sfera. Divni beli Labuđi brodovi Telera su čudo i smrtni Svet nikada nije video njima ravne, mada oni i dalje plove u Zalivu Eldamar i ploviće sve do Poništenja Ee.

Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradili palate od bisera i brodove u obliku Labudova. Najupućeniji u morske zakone i oso-benosti, sprijateljili su se s Ljudima Numenora i ucili ih kako da zagospo-dare morima.Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradili palate od bisera i brodove u obliku Labudova. Najupućeniji u morske zakone i oso-benosti, sprijateljili su se s Ljudima Numenora i ucili ih kako da zagospo-dare morima.

Na kraju Rata za Prsten ustoličenaje nova loza kraljeva da vlada nad kraIjevstvima Arnor i Gondor. Prvi od ove loze bio je Aragorn, sin Aratorna, koji je postao Kralj Elesar Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva. On je odabrao ime Telkontar za svoju Kuću, jer je to bio kvenijski oblik reči Krakatilo, imena pod kojim je on bio znan u godinama izgnanstva. Njegovi potomci i naslednici sačuvali su ime Kuće kojuje Aragorn osnovao, nazivajući se Telkontari.

Severnjak, kralj Rohana, rođen 2948. Trećeg Doba, Teođen, sin Tengela, postao je sedamnaesti kralj Rohana 2980. Bio je dobar i snažan kralj, ali pred kraj svoje vladavine pao je pod uticaj Grime Crvjezika, koji je bio tajni sluga zlog Čarobnjaka Sarumana. Međutim, 3019. Gandalf ga je izlečio od zlih čini Sarumanovih. Teoden je uzjahao svig pastuva Snežnu grivu i predvodio Severnjake Rohana na bojnom polju Rogburg i Pelenorskim Poljima. Na Pelenoru, pošto je porazio Haradrime, Teoden je poginuo ratničkom smrću usudivši se da se suprotstavi Vešcu-kralju od Angmara.

Majar, čuvar Meseca, Tilion od Srebrnog Luka je nekada bio majarski duh Oromea Lovca. Međutim, pošto je Telperion, poslednji cvet srebrnog Drveta Valara, ostavljen na jednu srebrnu barku da bi postao Mesec, Tilion je odabran da bude njegov duh-čuvar. Od prvog uzdizanja Meseca on, uz veliki trud, svake noći nosi srebrnu barku i cvet po nebesima.

Najbajnija od ptica pevačica Arde bilaje Tindomerel, "kći sutona", koju su obični Ljudi zvali Slavuj. Vilenjaci su voleli ovu noćnu pevačicu koju su nazivali Tinuvjela, "deva od sumraka", i ispričali su mnogo priča u kojima i slavuji igraju određenu ulogu.

Vilenjački kralj Dorijata. Rođeni kralj Voda Buđenja na početku Doba Zvezdane Svetlosti kao Elve Singolo - koji je kasnije postao Kralj Tingol bio je Uzvišeni Kralj telerskih Vilenjaka. Bio je najviši od Vilenjaka, i imao je srebrnu kosu, i predvodio je svoj narod na Velikom Putovanju. To je činio sve do Belerijanda gde je sreo Melijanu Maju i pao u Ijubavni zanos koji je potrajao mnogo godina. Do vremena kad se ponovo pojavio, većina Teleraje uzela njegovog brata Olvea za svog novog kralja i završila putovanje. Oni koji su se zadržali postali su Sindari ili Sivi Vilenjaci. Sa svojim preobraženim Kraljem Tingolom, što znači "Kralj Sivi Ogrtač", i svojom Kraljicom Melijanom Majom, oni su sagradili šumsko kraljevstvo Dorijat i dvore Menegrota. Tingol je vladao kraljevstvom u miru tokom svih Doba Zvezda, a Melijana je rodila izuzetnu Princezu Lutijenu. Čak i tokom ratom istrzanog Prvog Doba Sunca izgledalo je da je Dorijat bezbedan jer su ga štitile čini zvane Pojas Melijanin. Međutim, u petom veku Tingolova kći se srela sa smrtnim junakom Berenom i zaljubila se u njega. Ne želeći da zbog jednog smrtnika izgubi kćer, Tingol je poslao Berena u Potragu za Silmarilom. Ljubavnici su uspeli da ukradu dragulj iz Morgotove krune. Međutim, kada je Tingol unajmio Patuljke Nogroda da umetnu Silmaril u ogrlicu zvanu Nauglamir, zanatlije je iznenada obuzela žudnja da poseduju dragulj. Ubili su Tingola i ukrali Silmaril.

Mnoge pesme i priče su sastavljene o noćnoj ptici pevačici koju Ijudi zovu slavuj. Od svih ptica njegova pesma je najomiljenija jer, kao i sami Vilenjaci, i on peva pod svetlošću zvezda. Ta ptica ima mnoga imena: Dulin ("noćni pevač"), Tindomerel ("kći sumraka"), Lomelinde ("sutonski pevač") i Tinuvjel ("deva od sumraka").

Najveće legende o ovoj ptici poticale su iz Dorijata. Jer Kraljica Sivih Vilenjaka, Melijana Maja, uvek je bila okružena umilnim glasovima Slavuja. Konačno je Melijani i Kralju Tingolu rođena kćer jedino dete rođeno iz veze Vilenjaka i Majara u Krugovima Sveta. Ona je bila najlepša od svih Vilenjaka, najzanosnija pevačica u celoj svojoj rasi, i zato je nazvana Lutijena Tinuvjela. "Balada o Leitijanu" priča kako je čarolijom svoje pesme ona zagospodarila ogromnom silom Arde. Ali, kao kratkoveka noć ona je iščilela sa Sveta, jer je uzela za muža smrtnika Berena, sina Barahirovog, i sama je postala smrtna. Tako je najbajnije biće na Ardi nestalo mnogo pre no što je okončano Prvo Doba Sunca.

Mnogo pesama govori o Lutijeninoj lepoti, a u "Priči o Aragornu i Arueni" se kaže da je u Trećem Dobu Sunca tamna lepota Lutijenina ponovo otelovila u Arueni, kćeri Elronda Poluvilenjaka. Aruena je takođe bila poznata kao Tinuvjela. Njena pesma je bila bajna i, kao i Lutijena, udala se za smrtnika i odabrala smrtni život.

U Neumirućim Zemljama noldorski i vanjarski Vilenjaci su sagradili prvi i najveći grad u Eldamaru. Bio je to Tirion od belih kula i kristalnog stepeništa. On se nalazio na brdu Tuni u Kalakiriji, Prolazu Svetlosti. Grad je bio tako postavljen da ne samo što su Vilenjaci mogli da žive u Svetlosti Drveća i gledaju na more, nego su takode, iz senke Tune i visokih kula, mogli da posmatraju svetlucave zvezde koje su obasjavale svet pod sobom s one strane valinorskih Pelori Planina. U skladu sa tim, ime Tirion je vilenjačka reč za "osmatračnicu", i možda se odnosi posebno na najvišu kulu koja se zvala Mindon Eldalieva i u kojoj je bila postavljena jedna velika srebrna svetiljka. U dvorištu ove kule zasađeno je sveto Belo Drvo Eldara, Galation.

U prvim Dobima Arde je postojalo jedno veliko ostrvo usred Velikog Mora Belegaira koje je Ulmo Valar, Gospodar Okeana, usadio i pretvorio u ploveće ostrvo koje mu je služilo kao neki ogromni brod. Bio je to Brod Ulmoa kojimje on prevezao vanjarske i noldorske Vilenjake na Velikom Putovanju iz Srednje ZemIje u Neumiruće Zemlje. Posle polaska, međutim, jedan deo ostrva se nasukao tik od Belerijanda, otcepio se i postao Ostrvo Balar. Bilo kako bilo, Vanjari i Noldori su bezbedno stigli i Ulmovo ostrvo se vratilo u Belerijand da bi prevezlo telerske Vilenjake. Međutim, prošlo je mnogo godina od prvog prelaska, i u to vreme Teleri su toliko zavoleli more da je Ose, majarski duh, Gospodar Talasa, ubedio Ulmoa da ne završe prelazak, već da ukotve ostrvo u Zalivu Eldamar. lako nadomak Neumirućih Zemalja i svoje braće u Eldamaru, tokom jednog Doba Zvezdane Svetlosti telerski Morski Vilenjaci su bili odvojeni od svoje braće, i za to vreme ostrvo je dobilo ime Tol Ereseja, "Samotno Ostrvo". Tek kad su naučili veštinu brodogradnje okončana je njihova izolovanost. Odonda su oni gospodarili morima i išli su kud su želeli. Neki su otišli i sagradili telerski grad Alkvalonde u Eldamaru, a drugi deo je ostao na Tol Ereseji i njegovom pristaništu Avaloneu, koje je gledalo na istok preko mora. To su bili Vilenjaci koji su trgovali s Numenorejcima i donosili im znanje i darove tokom Drugog Doba Sunca pre Promene Sveta, i čija je bela kula Avalonea mogla da se spazi kako svetluca u zapadnom moru s najvišeg vrha Numenora.

U Belerijandu je tokom Prvog Doba Sunca postojalo jedno zeleno ostrvo na severnom toku Reke Sirion koje je nadziralo Prelaz Siriona. Bio je to Tol Sirion, i tu je noldorski princ Finrod sagradio tvrdavu Minas Tirit da čuva prelaz od Morgotovih snaga. Ono je ostalo bezbedno sve do godine 457. kada gaje zauzeo Sauron i silna vojska Vukodlaka. Odonda se jednu deceniju ostrvo zvalo Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka". U njegove tamnice bačeni su Finrod i Beren, i ostali tu sve do dolaska Lutijene i Huana Vučjaka Valara. U sukobu koji je usledio Huan je zaklao Sauronovog glavnog zapovednika Draugluina, gospodara i praoca Vukodlaka, i savladao samog Saurona u vučjem obličju. Posle Huanove pobede zle sile su pobegle s ostrva koje je ponovo nazvano Tol Sirion. Finrod je tu sahranjen, i to je ostalo zeleno i mirno ostrvo sve do kraja tog doba i razaranja Belerijanda.

Majar, gospodar Stare Šume, Tom Bombadil bilo je hobitsko ime za moćnog i čudnovatog gospodara Stare Sume. Među Vilenjacima zvan Jarvain Benadar, što znači i "star" i "bez oca", on je verovatno bio majarski duh koji je došao u Srednju ZemIju u Dobima Zvezdane Svetlosti. Patuljci su ga zvali Forn, dok su ga Ljudi znali kao Oralda. On je bio veoma neobičan i veseo duh. Bio je nizak, stamen Čovek, s plavim očima, crvenim licem i smeđom bradom. Nosio je plavi kaput, visoki pohabani šešir s plavim perom i žute čizme. Uvek pevajući ili govoreći u stihovima, izgledao je kao neko budalasto biće, ali je u Staroj Šumi njegova vlast bila apsolutna, i nikakvo zlo nije bilo dovoljno snažno da ga dotakne. Žena mu je bila Zlatozrna Kći Reke. Tom Bombadil je odigrao ulogu u Potrazi za Prstenom spasavši Hobite koji su nosili Prsten dva puta: prvo od Starca Vrbe u Staroj Šumi, a kasnije od Utvara Prstena u Sprudovima Humki.

Patuljački kralj Erebora. Poznat kao Torin Kamenšlem, ovaj sin Daina Gvozdenstope (naslednika Torina II) rođen je u Ereboru 2866. Trećeg Doba. Postao je Kralj pod Planinom 3019, pošto mu je otac poginuo braneći Erebor za vreme Rata za Prsten. Kao hrabar ratnik, Torin Kamenšlem je okupio svoj narod i, s Ljudima Dola, razbio opsadu Erebora i porazio vojske Istočnjaka i Orka.

Patuljački kralj Sivih Planina, rođen u Kraljevstvu pod Planinom 2035. Torin je bio sin Kralja Traina I. 2190. postao je Torin I, drugi Kralj pod Planinom. Trideset godina kasnije, poželevši da se suoči s novim izazovima, Torin je poveo svoj narod u Sive Planine gde je osnovao jedno uspešno i bogato kraljevstvo, i vladao njime sve do svoje smrti, 2289.

Torbin Kraj je smatran među Hobitima za jednu od najlepših i najboljih hobitskih rupa u celom Hobitonu, ako ne i u celom Okrugu. Sagrađen u dvadeset osmom veku Trećeg Doba, na kraju Sačmarinog Niza, ona je bila dom tri generacije Baginsa (Torbića): Bunga, Bilboa i Froda. 3018, kad je krenuo na put s Družinom Prstena, Frodo je prodao Torbin Kraj Lobeliji i Lotou Sekvil-Baginsu. Od septembra 3019, za vreme poslednjih meseci Rata za Prsten, to je postao štab zlog volšebnika Sarumana, tokom njegove kratke strahovlade nad Okrugom. Posle Sarumanove propasti, Lobelija je vratila Torbin Kraj Frodu Baginsu. Kad je Frodo Bagins krenuo s obala Srednje Zemlje na jednom vilenjačkom brodu koji je išao u Neumiruće Zemlje, Torbin Kraj je postao dom Sema Gamdžija, njegove porodice i naslednika.

Orao Okružujućih Planina, Torondor je bio kralj Orlova tokom Prvog Doba Sunca. S rasponom krila kojije dostizao trideset hvati (sto osamdeset stopa), on je izgleda bio najveći Orao koji je ikad živeo. Za vreme Ratova Belerijanda Torondor je spasao noldorskog princa Maidrosa sa Tangorodrima, vratio telo Kralja Fingolfina iz Angbanda i kandžama unakazio Morgotovo lice. Berena i Lutijenu je takođe izbavio iz Angbanda Gospodar Orlova. Vekovima su Torondorovi Orlovi branili od neprijatelja skriveno kraljevstvo Gondolin. Međutim, Torondor i njegovi Orlovi zadobili su najveću slavu u Velikoj Bici satrvši Krilate Zmajeve Angbanda. Izgleda da se Torondor, što znači "uzvišeni orao", vratio s Valarima i Majarima u Neumiruće Zemlje na kraju Prvog Doba Sunca.

Za vreme Ratova Belerijanda u službu Morgota, Mračnog NeprijateIja, došla je jedna rasa Divova Ljudoždera velike snage. Vilenjaci su nazvali ta stvorenja Torozi, od čega su Ljudi kasnije izmislili ime Trolovi. Predanje Srednje Zemlje je puno priča o ovoj zloj ali glupoj rasi Divova koji su često napadali usamljene, neoprezne putnike.

Patuljački kralj Erebora, Train I je postao prvi Kralj pod Planinom na Ereboru 1999. Trećeg Doba Sunca. Roden u Moriji 1934. Train je bio sin Kralja Naina I. Njegov otac je vladao Morijom samo jednu godinu pre nego što ga je ubio Balrog 1981. Prisiljen da napusti Moriju, Train I je postao kralj u izgnanstvu. Najzad, Train I je doveo svoj skitački narod u Erebor, gde je pronašao onaj veliki dragulj koji se zove Arkenkamen, "srce planine". Tu je osnovao KraIjevstvo pod Planinom i živeo u sreći i blagostanju do svoje smrti, 2190.

Patuljački kralj u izgnanstvu. Rođen u Kraljevstvu pod Planinom 2644. Trećeg Doba Sunca, bio je sin Kralja Trora. 2770. Trora, Traina i sve PatuIjke Ereboraje odatle isterao Smaug Zmaj. 2790. Kralja Trora su ubili Orci Morije, a Train je započeo krvavi šestogodišnji Rat Patuljaka i Orka. Njegov vrhunac bio je pokolj Orka od Maglenih Planina u Bici od Azanulbizara, u kojoj je Train II izgubio jedno oko. Još uvek bez kraljevstva, posle rata Train II je živeo neko vreme u Plavim Planinama. Međutim, 2854. on je prilično lakomisleno rešio da se konačno vrati u Erebor sa nekoliko pratilaca. Nažalost, u Mrkoj šumi ga je zarobio Sauron i oduzet mu je poslednji Patuljački Prsten Moći. 2850, pošto je pet godina bio zatočen, Gandalf je uspeo da ga pronađe i Train je Čarobnjaku dao ključ tajnih vrata u Ereboru.

Pre dana Rata za Prsten Hobiti su bili miran narod koji se nije mogao pohvaliti velikim uticajem na Svet izvan Okruga. Međutim, dičili su se time da su prvi otkrili svojstva biljke nikotiane, na vilenjačkom nazvane Galenas, i postali majstori u veštini pušenja te trave. Kada su je prvobitno Ljudi doneli iz zemlje Numenor, ona je hvaljena samo zbog mirisa svog cveta.

Hobiti od Brija su je uzgajali specijalno da bi je pušili u lulama s dugim drškama. Ne znajući vilenjačko ime za ovu biljku, ili pak za to malo mareći ako su i znali, oni su je, po njenoj najčešćoj upotrebi, preimenovali u Trava-za-lulu. U ovoj zabavi oni su nalazili veliko uživanje, i, shodno Hobitima svojstvenom odnosu prema svemu što je izvor zadovoljstva, pušenje Trave-za-lulu je smatrano uzvišenim umećem.

Hobiti su takođe bili stručnjaci za fine Luline-trave i davali su primat onima iz Brija i Dalekojužnestvari, sledili su Dugodni List, Stari Tobi, Južna Zvezda i Jugosinor. Tako se iz centra Brija ova najčuvenija hobitska navika proširila po Srednjoj Zemlji i Patuljci i Ljudi su je uveliko upražnjavali.

U crnoj zemlji Mordor nalazio se Gorgorot, gde su bili smešteni velika peć i kovačnica Gospodara Prstenova Saurona. On se dičio time da ništa ne raste na toj zatrovanoj zem-Iji, ali, kako govori "Crvena Knjiga Zapadne Međe", nešto živo se ipak usudilo da iznikne iz tog surovog tla. Na zaklonjenim mestima drveće nakaznih oblika i zakržljale sive trav-ke su izobličeno i lagano rasli i, mada je lišće bilo zgrčeno od sumpornih isparenja i legla larvi, nigde na Srednjoj Zemlji nisu trnjaci izrasli tako ogromni i divlji. Trnjaci Mordora bili su užasni, s trnjem dugim čitavu stopu, bodljikavim i oštrim kao bodeži Orka, i pružali su se nad zemIjom kao namotaji bodljikave žice. Ono je zaista bilo pravi plod zemlje Mordor.

Misli se da je u Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, u dubokim Jamama Angbanda, Melkor Neprijatelj okotio jednu rasu divovskih Ijudoždera koji su bili okrutni i snažni, ali s malo pameti. Ti divovi crne krvi su se zvali Trolovi, i tokom pet Doba Zvezdane Svetlosti vršili su dela onoliko opaka koliko je to njihova tupost dopuštala.

Trolove je, kažu, okotio Melkor zato što je želeo rasu moćnu kao što su divovski Enti, Pastiri Drveća. Trolovi su bili dvostruko viši i krupniji od najvećih Ljudi, a imali su kožu od zelenih krljušti kao oklop. Kao što su Enti bili sazdani od drveta, tako su Trolovi bili od kamena. Mada ne tako snažni kao Enti, koji su mogli da mrve kamenje, Trolovi su bili čvrsti kao stena i snažni. Ali, u čaroliji njihovog stvaranja potkrala se fatalna greška: oni su se plašili svetla. Čini njihovog stvaranja su bile bačene u tamu i kad bi svetlost pala na njih bilo bi kao da su te čini razbijene i oklop njihove kože bi se izvrtao na unutra. Njihova zla, bezdušna bića bila bi skršena jer bi postajali komadi beživotnog kamena.

Trolova glupost bila je tako velika da mnogi nisu uopšte mogli da se nauče govoru, dok su drugi naučili puke osnove Crnog Govora Orka. Premda su oni koji su hitrog uma često uspevali da obezvrede njihovu snagu, u planinskim pećinama i mračnim šumama njih su se s pravom plašili. Oni su najviše voleli da jedu sirovo meso. Ubijali su iz zadovoljstva, i nemajući nikakav razlog - izuzev svoju neodređenu lakomost - i gomilali su blaga koja su otimali od svojih žrtava.

U Dobima Zvezdane Svetlosti oni su slobodno tumarali po Srednjoj Zemlji i zbog njih i Orka putovanja su predstavljala veliku opasnosl. U to vreme često su išli u rat uz Vukove i Orke, i druge zle sluge Melkorove. Ali, u Prvom Dobu Sunca bili su daleko oprezniji, jer je silna svetlost Sunca za njih značila smrt, i u Ratovima Belerijanda izlazili su samo po mraku. U "Kventa Silmarilionu" je ispričano da su u Bici Nebrojenih Suza Trolovi u velikom broju bili telesna straža Gotmoga, Gospodara Balroga i, mada nisu bili ni vešti ni lukavi, borili su se žestoko i nisu znali za strah. Sedamdeset njih je ubio sam onaj veliki edainski ratnik po imenu Hurin, ali su drugi Trolovi nastavili da dolaze i najzad ga zarobili.

Posle Rata Besnih i Prvog Doba Sunca mnogi od trolovske rase su ostali u Srednjoj Zemlji i sakrili se duboko pod stenjem. Kad se u Drugom Dobu uzdigao Sauron Majar, on je uzeo k sebi te stare sluge svog gospodara Melkora. Sauron je takođe podario Trolovima prepredenost

U Trećem Dobu Sunca, kad se Sauron po drugi put pojavio u Mordoru, bilo je još uvek mnogo zlih i glupih Trolova koji su su se pojavljivali u Smrtnim Zemljama. Neke od ovih su zvali Kameni Trolovi; drugi su bili Pećinski Trolovi, Brdski Trolovi, Planinski Trolovi i Snežni Trolovi. Mnoge priče iz Trećeg Doba govore o njihovom zlu. U Hladnobrežju, severno od Rivendela ubili su dunedainskog poglavara Aradora.

U Trolčestarima Erijadora vekovima su se tri Trola hranila seoskim stanovništvom tog kraja. Po trolovskim merilima ta tri Trola su bila umni giganti, jer su govorili i razumeli vestronski jezik Ljudi i imali elementarna, premda pogrešna, znanja iz aritmetike. Ipak, oštroumnošću je Čarobnjak Gandalt uspeo da ih pretvori u kamen. U Moriji je Balrog zapovedao mnogim ogromnim Pećinskim Trolovima.

Ipak, kažu da Sauron još nije bio zadovoljan zloćom ovih slugu i da je nastojao da njihovu veliku snagu bolje upotrebi. Tako se desilo da je, pred kraj Trećeg Doba, Sauron nakotio Trolove velike lukavosti i okretnosti koji su mogli da podnesu Sunce dokle god je Sauronova volja bila uz njih, Njih je on nazvao Olog-hai, i oni su bili velike zveri koja su posedovale pamet i moć rasuđivanja zlih Ljudi. Naoružani otrovnim zubima i kandžama koje su parale, i s kamenim krljuštima, kao i ostali od trolovske rase, nosili su još i crne štitove, okrugle i ogromne, i zamahivali moćnim maljevima kojima su mrvili kacige neprijatelja. Tako je bilo u Planinama Mordora i šumama oko Dol Guldura u Mrkoj šumi gde je Olog-haie slao u rat Sauronove neprijatelje i vrebalo ih je veliko zlo.

U Ratu za Prsten na Pelenorskim Poljima i pred Crnom Kapijom Mordora ova užasna divlja bića su izazvala strašna razaranja. Ali, njih je održavala jedna moćna čarolija, i, kadje Prsten uništen i Sauron prešao u senke, čini su razbijene. Olog-hai su se kretali bez cilja kao da im je oduzet razum, bili su kao nema stoka koja tumara po mračnim poljima i uprkos svojoj velikoj snazi raštrkali su se i bili pobijeni.

U Erijadoru, tokom poslednjih hiIjadu godina Trećcg Doba, šuma koja je stajala odmah na severu od Vilin-kraljevstva Rivendel zvala se Trolčestar. To je nekad bio civilizovani deo Arnora, i tu su se nalazile ruševine dunedainskih zamkova, ali od ratova sa Vešcem-kraljem od Angmara ova šuma je postala posed Trolova, divova kojima je najdraže bilo da se slade neopreznim putnicima. Trolčestar je bio dom tri diva: Berta, Toma i Vilijama Haginsa, koje je Gandalf pretvorio u kamen za vreme Potrage za Ereborom.

Maja i Vampir, Turingvetil, što znači "žena senke", bila je zli majarski duh Melkora, koji je preuzeo obličje ogromnog vampirskog Slepog Miša. Tokom Prvog Doba Sunca Turingvetil je bila jedna od mnogobrojnih čudovišta koja su menjala oblik, a živela u Sauronovoj kuli na ostrvu Vukodlaka u Belerijandu. Ona je letela između Saurona i Melkora noseći poruke i čineći zlodela. Posle poraza Saurona i vukodlaka, izgleda da je njena moć uništena. Njen lik-ogrtač je uzela i iskoristila Lutijena da bi ušla u kraljevstvo Angband.

Valar zvani "Rvač", bio je Herkul Valara. Poslednji od Ainura koji su ušli u Ardu, došao je da se bori sa Melkorom u Prvom Ratu. Pravičan i preke naravi, Tulkas je voleo da oprobava svoju snagu s drugima. Bio je mladalačkog izgleda i lep, sa zlatnom kosom i bradom. Ponekad je zvan Tulkas Snažni, i Tulkas Astaldo, što znači "Smeli", a za ženu je imao Nesu Plesačicu. Za vreme Rata Sila, Tulkas je zarobio Melkora, a u vreme Rata Besnih izvršio je podvige u kojima se ispoljila njegova strahovita snaga.

Edain od Dor-lomina, Tuor je rođen 473. Prvog Doba Sunca, baš pred Bitku Nebrojenih Suza u kojoj je njegov otac Huor ubijen a njegov stric Hurin zarobljen. Tuora su podizali sindarski Vilenjaci u pećinama Androta sve dok nije napunio šesnaest godina, kada ga je uhvatio i porobio Lorgan Istočnjak. On je kasnije pobegao i živeo četiri godine kao odmetnik. 496. Tuor je ušao u Skriveno KraIjcvstvo Gondolin da bi preneo Kralju Turgonu upozorenje Ulmoa, Gospodara Okeana, o predstojećem uništenju Gondolina. Turgon je, međutim, odbio da ode, i Tuor je takođe ostao tu i oženio se vilenjačkom princezom Idrilom. Ovaj par je imao samo jedno dete, Earendila. 511. Gondolin je opustošen. Tuor, Idrila i Earendil, sa preživelima iz Gondolina, pobegli su u Luke Siriona. Nekoliko godina kasnije Tuor je otplovio sa Idrilom i živeli su u Eldamaru.

Vilin kralj Gondolina, rođen za vreme Doba Zvezda u Eldamaru, Turgon je bio drugi sin Fingolfina od Noldora. Posle uništenja Drveća Svetlosti bio je među Noldorima koji su gonili Morgota i Silmarile u Srednju Zemlju. U Belerijandu Turgon je prisvojio Nevrast kao svoje kraljevstvo. Međutim, godine 51. Prvog Doba Sunca, Valar Ulmo je pokazao Turgonu skrivenu dolinu Tumladen u Okružujućim Planinama. Tu je sagradio grad od belog kamena i nazvao ga Gondolin. Grad je završen 104, a Turgon je vladao svojim skrivenim kraljevstvom pet vekova. 473. je poveo Gondolindrime u Bitku Nebrojenih Suza u kojoj je samo žrtvovanje zaštitnice Edaina sprečilo potpunu propast. 496. Ulmo je poslao edainskog junaka Tuora da upozori Turgona, ali on je odbio da beži. Posle mnogo godina uhođenja, 511. Morgot je konačno otkrio gde se Gondolin nalazi i poslao svoje vojske da ga unište. Turgon je, sa svojim mačem Glamdringom u ruci, poginuo braneći svoj voljeni grad.

Edain od Dor-lomina i Zmajoubica, Turin je rođen 465. Prvog Doba, kao sin Hurina i Morvene. Posle propasti u Bici Nebrojenih Suza 473. Turin je poslat da ga odgajaju Sivi Vilenjaci kralja Tingola u Dorijatu. Od 482. Torin se, sa svojim učiteljem, sindarskim ratnikom Belegom Jakim Lukom, borio protiv slugu Morgota u močvarama Dorijata i izvan njega. 486. uzeoje ime Neitan i otišao u izgnanstvo. Pošto su zarobili Sitnog Patuljka, Mima, on i njegova odmetnička družina su pretvorili pećine pod Amon Rudom u središte svog delovanja. Tokom tog perioda zvali su ga Gortol Zmajeva Kaciga..0d 488. do 496. Turin je živeo u Nargo-trondu i zvao se Mormegil Crni Mač.