Home Enciklopedija Vicevi Teorija Smaranja Tolkinova biografija Tolkinov Recnik

Back Next

A B C D E F G H I J K L M N O P R S T U V Z

Radagast  
  Istari, Čarobnjak Srednje Zemlje, Radagast Smeđi je prvobitno bio majarski duh Javane Plodne, zvani Aivendil, što znači "Ljubitelj ptica". Izabran za jednog od Istarija, reda Čarobnjaka, došao je u Srednju Zemlju godine 1000. Trećeg Doba Sunca. Izgledalo je da ga se malo tiču poslovi Vilenjaka i Ljudi, ali bio je izuzetno učen po pitanju trava, bilja, ptica i zveri.
Rauros slapovi  
  Najživopisniji vodopad u Srednjoj Zemlji u Trećem veku bili su Rauros slapovi na Reci Anduin, na severnoj granici Gondora. Ime Rauros znači "grmeća pena", i tačno ga opisuje kako pada u svetlucavoj zlatnoj izmaglici s dugačkog jezera Nen Hitoiola na visovima Emin Muil na močvarne zemlje u njihovom podnožju. Slapovi nisu bili plovni, ali je u liticu bio usečen kopneni put zvani Severne Stepenice, kojim su čamci mogli da se prenesu s jednog vodenog toka na drugi. Za vreme Potrage Prstena, pogrebni čamac Boromira od Gondora je odaslat preko Raurosovih slapova u njegov večni počinak.
Redgbag  
  Ork od Kirit Ungola. Za vreme Rata za Prsten Redgbag je postao vredan pomena time što je odbio da izvrši jedno naređenje koje mu je izdao njegov Uruk-hai zapovednik, Sagrat, posle borbe izmedu Orka od Kule Paukovog Prolaza i Orka od Minas Morgula. Njegova pobuna bila je kratkog veka, jer ga je Šagrat oborio na zemlju i iscedio mu oči.
Region  
  Među drvećem Srednje Zemlje bilo je i jedno koga su Vilenjaci zvali Region, a Ljudi zvali Zelenika. Deo kraljevstva Sindara je nazvan po tom drvetu. To je bilo područje gustih šuma Istočnog Belerijanda koje se prostiralo u okviru čuvanog kraIjevstva Dorijat.

Region je bio široko rasprostranjen u Srednjoj Zemlji, ali je na malo mesta bujno rastao. Jedno od područja gde je bio najšire rasprostr-njen i gde su ga najbolje poznavali bio je Eregion, što znači "zemlja zelenike". Vilin-kovači su živeli tu u Drugom Dobu Sunca, i tu su iskovani silni Prstenovi Moći.
Reka Anduin  
  U Trećem i Četvrtom Dobu Sunca Anduin je bila najveća i najduža reka na Srednjoj Zemlji. Njeno ime je vilenjačka reč za "veliku reku" i često je nazivana Velika Reka. Njene glavne pritoke su bile: Kelebrant, Gladen, Entreka, Limlajt, Morgulduin, Erui, Poros i Sirit. Zemlje Anduina pružale su se od njegovog izvora u Sivim Planinama na dalekom severu do njegove delte koja se ulivala u Zaliv Belfalas na jugu, bile su zemlje oko kojih su se bile najžešće bitke na Srednjoj Zemlji za vreme Rata za Prsten.
Rivendel  
  Godine 1697. Drugog Doba, uoči Rata Saurona i Vilenjaka, Gospodar Elrond Poluvilenjak je pobegao iz Eregiona s ostatkom Gvait-i-Mirdai-na. Mada je najveći deo kraljevstva Vilin-kovača Erijadora uništen, preživeli Vioskorodni Vilenjaci su sagradili sklonište Rivendel u strmoj, skrivenoj dolini Imladris na krajnjem istoku Erijadora u podnožju Maglenih Planina, u "Ćošku" zemlje između reka Sedizvor i Glasnovoda. Tu je bila skrivena velika Kuća Elrondova. Smatrana "Poslednjim Kućevnim Domom Istočno od Mora", bila je to kuća mudrosti, velike učenosti i utočište dobrote za sve Vilenjake i Ljude dobre volje. Tu je Bilbo Bagins našao utočište, isto kao i kasnije Družina Prstena. Kuća i dolina su bile branjene vilenjačkom čarolijom koja je činila da reke s obe strane nabujaju i odbiju napadače. Rivendel je opstao kroz sve ratove Drugog i Trećeg Doba i, pored toga što je bio vilenjačko utočište, bio je takođe i utočište za Dunedaine, a posebno za Poglavare Severnog Kraljevstva. Posle Rata za Prsten Elrond je otišao iz Rivendela u Neumiruće Zemlje, ali Elrohir, Eladan i Keleborn su ostali tu s mnogim dmgim Vilenjacima sve do onog vremena u Četvrtom Dobu kad je poslednji Vilin-brod krenuo iz Sivih Luka.
Rogburg  
  Masivnu tvrđavu Rogburg su sagradili Ljudi Gondora u prvom milenijumu Trećeg Doba na Rogsteni u Helmovom ponoru, jednom klancu u Belim Planinama. Bioje središnji deo ogromnog odbrambenog sistema u Helmovom Ponoru, koji je uključivao Ponorni bedem i veliko pećinsko sklonište Aglarond, "svetlucave pećine". 2758. rohanski Kralj Helm Čekićoruki i njegov narod branili su Rogburg od sile Dunlendinga. Ali najveći sukob koji se ovde odigrao bila je Bitka od Rogburga, jedna od odlučujućih bitaka u Ratu za Prsten. Ovde je vojska Bele Ruke Sarumana Čarobnjaka nahuškala protiv Rohirima branioce Rogburga. Vojska je bila sastavljena od Dunlendinga, Orka, Polu-Orka i Uruk-haia, i mada su osvajači uspeli da na juriš osvoje zemljane odbrambene bedeme Ponornog bedema i smrve kapiju same tvrđave, sila rohirimske konjice ih je poterala da s visokih bedema izađu na bojno polje Ponornog grebena gde je neprijatelja uhvatila u zamku druga armija Rohirima, potpomognuta četom divovskih Huorna, duhova drveća. Bitka je tu završena i Sarumanova armija uništena.
Rogin  
  Najeziku rohirimskih konjanika Rogin je bilo ime dato onim primitivnim plemenskim Ijudima iz Druadanske šume koji su se češće zvali Divlji Ijudi ili Vozi.
Rohan  
  Kraljevstvo Rohan, što znači "zemlja ' konja", osnovano je 2510. Trećeg Doba Sunca posle Bitke od Polja Kelebrant. Za vreme ove bitke jedna skitačka rasa zlatokosih konjanika zvanih Eoteodi došla je u pomoć Ljudima Gondora i preokrenula tok bitke. U znak zahvalnosti Gondorani su im dodelili celu pokrajinu Kalenardon kao nezavisnom, ali savezničkom narodu. Odonda su Eoteodi sebe nazivali Rohirimi ili "gospodari konja" i od Rohana (ili Ridermarka) su načinili svoj dom. Rohan se većinom sastojao od prostranih pašnjaka, poljana i oranica koje su bile ograničene Rekom Anduin na istoku, Planinama Beli Rog na jugu, Maglenim Planinama i Sumom Fangorn na severu. Bio je podeljen na pet glavnih oblasti: Istočni prevoj, Zapadni prevoj, Istočni Emnet, Zapadni Emnet i Pustara. Entreka i Snežnik su bile glavne pritoke Reke Anduin koje su navodnjavale ove zemlje. Rohanska prestonica bio je grad Edoras gde se nalazio Meduseld, Zlatni Dvor kralja. Mada je Edoras bio utvrđen, nije ga bilo lako braniti. U ratnim vremenima Rohirimi su tražili utočište u velikim tvrđavama Helmovog Ponora i Dunharoua, visoko u Planinama Belog Roga. To se desilo tokom upada Dunlendinga 2758. i ponovo za vreme Rata za Prsten i odlučujuće Bitke kod Rogburga. Posle odlučujuće uloge Rohirima u Bici od Pelenorskih Polja i porazu Gospodara Prstenova, Rohan, zajedno s Ponovno Ujedinjenim Kraljevstvom Gondora i Arnora, razvijao se dugo i uspešno i u Četvrtom Dobu.
Roherin  
  Konj Aragorna II, koji je za vreme Rata za Prsten Roherin nosio Aragorna u mnogim bitkama. Rutav, ali snažan i ponosan konj, bio je dar vilenjačke princeze Aruene njenom zaručniku, budućem kralju. Roherin znači "konj gospe". Za vreme Rata služio je .Aragorna u Bici od Rogburga, na Stazama Mrtvih u Bici kod Pelenorskih Polja, i sve do one konačne kataklizme pred Crnom Kapijom Mordora.
Rohirimi  
  Godine 2510. Trećeg Doba Sunca jedna vojska zlatokosih konjanika je došla u Bitku na Polju Kelebrant da spase razbijenu armiju Gondora od Balkota i orčkih hordi. To su bili Eoteodi koje su Ljudi Gondora kasnije nazvali Rohirimi, "Gospodari konja". Oni su bili Severnjaci koji su naseIjavali Dolove Anduina, a bili su čuveni kao ratnici i konjanici.

Kralj Eorl Mladi bio je najviše veličan od njihovog naroda, jer je prvi ukrotio Meare, najplemenitije i najlepše Konje Srednje Zemlje, za koje se govorilo da su potomci Nahara, pastuva Valara Oromea. I, kao što se priča u "Knjizi Kraljeva", upravo je Eorl Mladi doveo svoje ratnike u Bitku od Polja Kelebrant. Po želji Ljudi Gondora, Eorl je stvorio kraIjevstvo u pokrajini Kalenardon, kojoj je ime promenjeno u Rohan i Mark. A on je postao prvi od kraljeva Rohana koji su tokom pet vekova Trećeg Doba vladali Markom.

Ali, Rohirimi su često pozivani u rat, da brane i Gondor i Rohan, jer su se graničili s mnogim neprijateljima. Rohirimi su bili uvek spremni za bitku i nosili su srebrne pancire i sjajne oklope. Bili su naoružani kopljima i dugim mačevima u koje su bili umetnuti zeleni dragulji. Kosa im je bila upletena u dugačke zlatne pletenice, a nosili su srebrne kacige s grivama od konjskih repova koje su se vijorile. Imali su zelene štitove s grbom u obliku zlatnog Sunca i zelene barjake ukrašene belim Konjem. Tako naoružani, jašući pastuve koji su bili beli i sivi, plavooki Rohirimi su nastupali protiv Istočnjaka, Dunlendinga, Haradrima, Uruk-haia i Orka.

Na valovitim brdima kraj Belih Planina bili su sagrađeni kraljevski dvori Edorasa, u kojima je bio Meduseld, odaja za svetkovine rohanskih kraljeva, s krovom od zlata. Letopisi devet kraljeva Marke se nalaze u "Analima Kraljeva i Vladara". Posle Eorla Mladog, kralj koji je stekao najveću slavu bio je Helm Čekićoruki, poslednji od Prve Loze Kraljeva. Jer, iako je Rohan u njegovo vreme doživeo nesreću da pretrpi dunledinško osvajanje, glad i Ijutu studen koji su ga zadesili u Dugoj Zimi godine 2759, junaštvo i snaga ovog kralja bili su tako veliki da je samo njegovo ime ulivalo strah neprijateljima. Jer priča se da je Helm hodao kroz snežne mećave po noći kao neki ogromni div. Prikradao se neprijateljima nenaoružan i ubijao ih samo snagom golih ruku. I mada je umro pre no što se Duga Zima završila, Dunlendinzi su tvrdili da je njegova utvara ostala na tom mestu da progoni njih i sve neprijatelje Rohirima mnogo godina iza toga.

Priča o Ratu za Prsten govori kako je Teoden, poslednji od Druge Loze kraljeva, pao pod uticaj moći Čarobnjaka Sarumana. AIi, uz pomoć Gandalfa, Teoden se otresao te začaranosti i poveo svoje ratnike u pobedu u Bitkama od Rogburga i Pelenorskih Polja protiv Mračnih Sila. I mada je već bio starac, priča se kako je ubio kralja Harada na Pelenorskim Poljima i kako mu je tu takođe podarena vojnička smrt jer je, zauzvrat, i on poginuo od ruke strašnog Vešca-kralja od Morgula.

Takoje gospodstvo nad Rohirima prešlo na sina Teodenove sestre koji se zvao Eomer. On se ubrajao među najveće kraljeve Marke, jer je učvrstio staro savezništvo sa Ljudima Gondora. Posle Rata za Prsten on je često izjahivao da smiri narode Istoka i Juga, a Rohirimi su pobeđivali i njihova deca su živela u miru u Četvrtom Dobu Sunca.

Ipak, u Ratu za Prsten neko drugi od Rohirima je zadobio najveću slavu. Bila je to Eovina, lepa sestra Eomerova. Vitka i visoka, bila je ispunjena snagom i vešta u korišćenju ratnih oružja. Kao ratnik Rohana došla je u Bitku od Pelenorskih Polja, i nad Teodenom, palim kraljem, suprotstavila se Vešcu-kralju od Morgula. Zatim je učinila podvig koji u četiri hiljade godina užasa ni najmoćniji ratnici nisu mogli da ostvare, jer bilo je predskazano da Vešca-kralja ne može ubiti ruka Čoveka. Zato je Eovina otkrila da ona nije Čovek nego vitez-deva, i svojim mačem ubila je Krilatu Zver koja je bila utvarin pastuv. Zatim je uz pomoć Hobita, Merjadoka Brendibaka, ubila i samog Vešca-kralja.
Rovanion  
  Prostrane zemlje između Maglenih Planina i Mora Run su se zvale Rovanion ili "divlja zemlja" i obuhvatale su sve zemlje južno od Sivih Planina, i severno, od Gondora i Mor-dora. To je uključivalo Mrku šumu, Erebor, Lotlorijen, Fangorn, Smeđe Zemlje i sve severne dolove Velike Reke Anduin.
Run  
  Na severoistoku od Mordora i zapadno od Rovaniona ležale su prostrane zemlje Runa. Tu je bilo Unutrašnje More Run koje se napajalo vodama Crvene reke i Tekućih Reka. Iz udaljenih zemalja Runa dolazili su mnogi varvarski narodi da raluju s Dunedainima tokom Drugog i Trećeg Doba Sunca. Run je bio zemIja Istočnjaka koji su bili pod uticajem Saurona, Gospodara Prstenova. Mnogi od njegovih najvećih slugu su regrutovani među kraljevima Runa. Do Četvrtog Doba Elesar, Kralj Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva skršio je moć većine kraljevstava Runa i prisilio ih da sklope trajni mir sa zapadnim zemljama.