Home Enciklopedija Vicevi Teorija Smaranja Tolkinova biografija Tolkinov Recnik

Back Next

A B C D E F G H I J K L M N O P R S T U V Z

Falas  
  Među kraljevstvima Sivih Vilenjaka Belerijanda bilo je i obalsko kraIjevstvo Zapadni Belerijand, zvano Falas. Bila je to postojbina Falatrima, Viienjaka koji su voleli more, a njima je vladao Gospodar Kirdan, kasnije prozvan Kirdan Brodograditelj, jer je njegov narod bio prvi na Srednjoj Zemlji kojije ovladao veštinom brodogradnje. Glavna pristaništa Falasa (što je vilenjačko ime za "obalu") bila su Britombar i Eglarest i, mada su se ti gradovi dugo odupirali, za vreme Rata za Prsten razoriia ih je sila Morgota Neprijatelja. Premda je Falas osvojen, sami Falatrimi nisu nastradali jer je Kirdan poveo svoj narod u njihovim belim brodovima u sigurnost na Ostrvo Balar. Kasnije, kad je sva zemlja Belerijand potonula u more, Kirdanov narod je preživeo otplovivši opet u Zaliv Lune i osnovavši jedno novo pristanište u zemlji Lindon, poznato kao Sive Luke.
Falatrimi  
  Falatrimi, Vilenjaci Falasa, živeli su u obalskim predelima Belerijanda u godinama Zvezdane Svetlosti u Prvom Dobu Sunca, a vladao im je Gospodar Kirdan. Oni su bili od RodaTelera, ali kad je Ulmo Gospodar Okeana došao do Telera, Kirdan i njegov narod su odbili da pođu na konačno putovanje u Neumiruće Zemlje i tako su se odvojili od svoje braće. Falatrimi su živeli dugo kraj mora i bili su najmudriji od svih pomorskih naroda na Srednjoj Zemlji. Oni su bili prvi koji su gradili brodove u Smrtnim Zemljama. Brodovi Kirdana su bili čarobni i bili su u stanju da prevale onaj dalek put u Neumiruće Zemlje, čak i posle Promene Sveta, kad su se Srednja Zemlja i Neumiruće Zemlje zauvek razdvojile. Onda su samo Vilinbrodovi Falatrima mogli da se upute na to usamljeničko putovanje.

Izvesno vreme posle odlaska Telerija u Neumiruće Zemlje Falatrimi su živeli sami na obalama Belerijanda, i tu su sagradili dve velike luke po imenu Eglarest i Britombar. Ali, posle kratkog perioda mira pod zvezdanom svetlošću, oni su otkrili da je jedan drugi deo Umanjara postao moćan u Šumi Dorijat, odmah na istoku od Falasa. Kralj tih Vilenjaka bio je Elve Singolo, koji se izgubio, i s njim je bila Melijana Maja, njegova kraljica. U to vreme su Kirdan i Falatrimi ponovo upoznali tu braću, Sive Vilenjake, i ubrzo su postali saveznici tim Ijudima, jer su govorili jezikom Sivih Vilenjaka i primali k srcu sve njihove ciljeve. U godinama borbe koje su došle s Uzdizanjem Sunca, Falatrimi su se borili za njih protiv Morgota Neprijatelja koji se uzdigao na severu.

U tom Prvom Dobu Sunca Falatrime su neko vreme opsedali Orci, a kasnije su njihove luke pale pred Morgotom, ali su oni uzeli svoja brodove i otplovili na Ostro Balar, i nikakva Morgotova moć nije mogla da izađe na more, jer se on mnogo plašio Gospodara Okeana, Ulma. Tu su Falatrimi ostali bezbedni sve do rata Besnih, kad je sam Belerijand potisnut u more pri uništenju Angbanda. Ponovo su brodovi Falatrima zaplovili i otišli na jug u Zaliv Lune u zemlji Lindon, poslednjem od Vilin-kraljevstava Belerijanda koje je preživelo opšti pokolj te Velike Bitke. Tu je Kirdan sagradio poslednju luku Vilenjaka na Srednjoj Zemlji. Ona se zvala Sive Luke i iz tog mesta poslednji Vilin-brod je otplovio zauvek iz Smrtnih Zemalja.
Falmari  
  Od svih Vilenjaka Treći Rod, Teleri, živeli su najduže na obalama Belegaira, Velikog Mora Zapada. Ti Ijudi su bili najupućeniji u osobenosti i ćudi mora, i zato su nazvani Falmari i Morski Vilenjaci. Njihova upućenost u navike i postupanja Ulmoa Gospodara Mora i njegovih miljenika i slugu Osea od Talasa i Uinen od Mirnih Voda se postepeno povećavala. U danima kad su Falmari otputovali u Zaliv Eldamar na Samotnom Ostrvu, Ose je došao među njih i, uz njegove savete postali su prvi narod koji je naučio veštine brodogradnje. Stvorene su telerske flote i Falmari su došli u tim brodovima u Eldamar, gde su sagradili Alkvalonde, "luke Labudova", i živeli u palatama od bisera. U svojim brodovima Falmari uvek uplovljavaju i isplovljavaju kroz morem isklesani lučni prolaz od kamena, koji je kapija njihove luke na Zalivu Eldamar.

Sve rase su kasnije naučile veštinu građenja brodova i plovidbe od Falmarija, ali su oni naučili samo malo od falmarskog znanja o moru, jer drugi narodi nisu posedovali takvu veštinu govora niti imali tako tanani glas i uvo da bi upoznali ćudi mora tako dobro kao Falmari.
Falohide  
  Od naroda Polušana zvanog Hobiti, pričalo se, postojale su tri loze: Falohide, Sturi i Harfuti.

Falohide su bili narod šumovitih predela i bili su najupućeniji u umetnosti pesme i poezije. Po hobitskim merilima, bili su visoki, svetlokosi i svetle puti. Bili su manje brojni od dve druge loze, ali su bili pustolovniji i skloni da vrše odvažna dela. Zbog toga su Falohide često postajali vođe svog naroda i znalo se da traže društvo i savete Vilenjaka. Falohidska braća, Marko i Blanko, osnovali su Okrug godine 1601. Trećeg Doba. A i oni od porodica Tuka, Brendibaka i Baginsa, koje su dale čuvene junake u velikom sukobu u Ratu za Prsten, svi su imali jake krvne veze s lozom Falohida.
Fangorn  
  Ent od Šume Fangorn, u vreme Rata za Prsten bio je najstariji Ent na Srednjoj Zemlji. Njegovo ime na vestronskom jeziku Ljudi bilo je "Drvo-bradi" i pod tim imenom se kazuje njegova životna priča.
Fangorn Šuma  
  Fangorn Šuma, jedna od najstarijih šuma na Srednjoj Zemlji u vreme Rata Prstena, nalazila se na jugoistočnom kraju Maglenih planina. I mada je bila velika, predstavljala je samo ostatak prostrane šume koja se nekad prostirala na sever i pokrivala ceo Erjador i velika područja izgubljenih zemalja Belerijanda. Među Rohirimima je nazivana Entšuma, zato što je bila poslednje utočište onih divov-skih šumskih čuvara koji su se zvali Enti; bila je to ukleta i zastrašujuće stara šuma ispunjena čudnim i često zloćudnim duhovima. Šuma je nazvana po svom glavnom čuvaru, Fangornu, najstarijem živom Entu na Srednjoj Zemlji. Fangornovo ime znači "Drvobradi", i pod tim imenom bio je poznat Družini Prstena.

Razljućen zbog okrutnog obesnog uništavanja šuma koje su vršili Orci i druge sluge zlog čarobnjaka Sarumana, Drvobradi je poveo vojsku Enta i Huorna, Duhova Drveća iz Fangorn Šume, i svojom strahovitom snagom oni su golim rukama razderali zidine Sarumanove velike tvrđave Izengard.
Faramir  
  Dunedainski gospodar Gondora. Rođen godine 2983. Trećeg Doba, Faramir je bio drugi sin Denetora II, poslednjeg Vladajućeg Namesnika Gondora. Kao Zapovednik Šumara Itilijena, Faramir je predvodio povlačenje iz Ozgilijata u Minas Tirit pre Opsade Gondora. Pošto je njegov brat Boromir bio ubijen, Faramira je oborio Veštac-kralj. De-netor je poludeo i Gandalf ga je za malo sprečio da spali obamrlog Faramira. Bile su neophodne isceliteljske ruke Aragorna da probude Faramira iz sna nalik na smrt, izazvanog "Crnim Dahom" Vešca-kralja. Kad se oporavio, on se zaljubio u Eovinu, vitez-Devu od Rohana. Posle rata, ovaj par se venčao i Faramir je bio Namesnik Gondora i Princ od Itilijena sve do svoje smrti, godine osamdeset druge Četvrtog Doba.
Fastitokalon  
  U fantastičnom predanju Hobita nalazi se priča o ogromnoj kornjači-ribi za koju su Ljudi mislili da je ostrvo u moru. Kad su Ljudi načinili prebivalište na leđima zveri izgledalo je da je sve u redu, sve do časa kad su zapalili vatre, a zver u panici zaronila duboko pod more potopivši logorište.

Hobiti su ovu zver nazvali Fastitokalon, ali da li je ova priča, kao i ona o Olifauntu, zasnovana na činjenicama, ne može se otkriti iz istorija koje su došle do Ljudi. Jer iako je stvorenja Srednje Zemlje bilo mnogo, nikakva velika morska čudovišta se ne pominju u pričama drugih rasa.

Verovatno je ova priča zapravo alegorija o Padu Numenorejaca,kako se pripoveda u "Akalabetu". Jer u Drugom Dobu Sunca ti najdarovitiji od Ljudi uzdigli su se do veće moći no što im je bilo dopušteno u okviru Sfera Sveta, i plamen strasti i ambicije ih je obuzeo, a njihovo veliko ostrvo je, kao Fastitokalon, potonulo u široki okean gde je većina Numenorejaca nastradala u tom strašnom Padu.
Feanor  
  Vilenjački princ Eldamara. Tvorac Silmarila, Feanor je bio sin noldorskog Uzvišenog Kralja Finvea i KraIjice Mirijele. Na rođenju nazvan Kurufinve, kasnije je prozvan Feanor, što znači "Vatreni duh". U Eldamaru se oženio Nerdanelom i s njom izrodio sedam sinova. Feanor je bio genije koji je prvi stvorio Vilin-dragulje, one čarobne kristale ispunjene zvezdanim svetlom. On je takođe načinio Palantire, "videće kamenove". Ali Feanorovo najveće delo bilo je oblikovanje Silmarila: tri dragulja ispunjena živim svetlom Drveća Valara. Ti najlepši dragulji na svetu postali su prokletstvo za Feanora i njegov rod. Jer, pošto je Melkor uništio Drveće Svetlosti, ubio je Feanorovog oca, oteo Silmarile i pobegao u Srednju Zemlju. Feanor je u nju poveo Noldore u poteru za Melkorom, kojeg je prekrstio u Morgot, što znači "Mračni Neprijatelj". Kad su Feanorovi Noldori ušli u Belerijand, sukobili su se s Morgotom u deseto dnevnoj Bici pod Zvezdama, i pobili su njegovu ogromnu vojsku Orka. Medutim, Feanor je neoprezno izjahao ispred svoje vojske goneći Orke. Pošto se odvojio od svoje kraIjevske garde, opkolili su ga Balrozi i ubio ga je njihov vladar, Gotmog, Uzvišeni Zapovednik Angbanda.
Felarof  
  Mearas, Konj od Rohana. U dvadeset šestom veku Trećeg Doba Sunca Gospodar Leod od Eoteoda je poginuo dok je pokušavao da ukroti divljeg konja zvanog "čovekova propast". Leodovom sinu Eoriu ostalo je da ga ukroti, ali nije za to bilo potrebe, jer se Konj pokorio da bi se iskupio za ubistvo. Eorl mu je dao novo ime, Felarof, što znači "otac Konja", jer od njega su poticali Meari, koji su bili ona čarobna, srebrnosiva pasmina. Eoteodi su od onda zvani Rohirim, "gospodari konja", a barjak Rohana beše beli lik Felarofa kako trči po zelenom polju. Felarof i njegovi potomci nisu mogli da govore, ali su razumeli govor Ljudi i na njima se moglo jahati bez sedla ili uzde. Felarof je nosio Eorla pobednički u mnogim sukobima, ali 2545. obojica su poginuli u bici s Istočnjacima. Sahranjeni su zajedno s počastima ispod jedne humke u Pustari.
Fili  
  Patuljak Torina i Družine. Godine 2941. Trećeg Doba Fili se priključio Potrazi za Samotnom Planinom koja je kao ishod imala ubijanje Šmauga Zmaja i povraćaj patuljačkog kraIjevstva pod Planinom u Ereboru. Fili je rođen godine 2859. i bio je sin sestre Torina Hrastoštita, Dise. Fili i njegov brat Kili su bili tako vatreno odani svom ujaku, da su obojica ubijeni dok su branili Torina na samrti u Bici Pet Vojski.
Finarfin  
  Vilenjački kralj Eldamara, Finarfinje bio treći sin Uzvišenog Kralja Finvea od Noldora. Finarfin i njegov brat Fingolfin su rođeni u Finveovom drugom braku s Kraljicom Indis. Feanor je bio njihov stariji polubrat. Finarfin se oženio telerskom princezom Earvenom od Alkvalondea, i ovaj par je imao petoro dece: Finroda, Orodreta, Angroda, Aignora i Galadrijelu. Poštoje Morgot oteo Silmarile i ubio mu oca, Finarfin se pridružio svojoj braći, zaklevši se da će se osvetiti. Međutim, kad je Feanor izvršio upad u Alkvalonde i pobio mnoge telerske Vilenjake da bi iskoristio njihove brodove da otplovi u Srednju Zemlju, Finarfin je odbio da ide dalje. Vratio se u Tirion i vladao kao Uzvišeni Kralj Noldora koji su ostali u Eldamaru. Na kraju Prvog Doba Sunca Finarfin je vodio Noldore u Srednju Zemlju s vojskom Valara u Ratu Besnih. Posle toga Finarfin se vratio u Eldamar i nastavio mudro i valjano da vlada svojim narodom.
Finduilas  
  Dunedainska princeza Dol Amrota, Finduilas je bila žena Denetora II, Vladajućeg Namesnika Gondora. Rođena 2950. Trećeg Doba, ćerka Princa Adrahila od Dol Amrota, Finduilas je bila lepa, požrtvovana majka Boromira i Faramira. Međutim, tokom dvanaest godina braka, otkrila je da se sve više udaljava od svog muža koga su pritiskale teške misli. Izgleda da je Finduilasi takođe nedostajao njen dom iz detinjstva kraj mora. Postepeno je slabila i venula, i umrla je 2988. Finduilas od Dol Amrota je, po svoj prilici, dobila ime po vilenjačkoj princezi Finduilas iz Prvog Doba Sunca. Prva Finduilas je volela prvo Gvindora, jednog vilenjačkog velikaša iz Nargotronda, a onda Turina, edainskog junaka. Posle Gvindorove smrti i razaranja Nargotronda, Finduilasu su zarobili i odneli Orci. Baš u trenutku kad je izgledalo da bi mogla da bude spasena, kad su Haladini uhvatili u zasedu orčku bandu kod Prelaza Teiglina, njeni zli otmičari su je ubili.
Fingolfin  
  Vilenjački kralj Belerijanda, Fingolfin je bio drugi sin Finvea, Uzvišenog Kralja Eldamara. Njegova braća su bila Feanor i Finarfin. Fingolfinova deca su bila Fingon, Turgon i Aredela. Mada u početku nerado, Fingolfin se pridružio Feanoru u poteri za Morgotom u Srednju Zemlju. Međutim, kad je Feanor oteo vilenjačke brodove iz Alkvalondea, Fingolfinje bio prisiljen da vodi svoj narod ka severu preko Helkaraksea, mosta od "leda koji mrvi" koji je vodio ka Srednjoj Zemlji. Kad je Fingolfin stupio u Srednju Zemlju, prvi Mesec se uzdigao i Morgotove horde su se povukle pred njim. Posle Feanorove smrti u Bici pod Zvezdama, Fingolfin je postao Uzvišeni Kralj Noldora u Srednjoj Zemlji. Smestivši se u Hitlumu, Fingolfin je držao Morgotove snage zatvorene u Angbandu sve do razarajuće Bitke Iznenadnog Plamena 455. godine Prvog Doba. Videvši pustošenje svud oko sebe, Fingolfin je bio ispunjen takvom srdžbom i očajanjem da je odjahao do kapije Angbanda i uputio izazov Morgotu. U dvoboju koji je usledio Fingolfin je uspeo da svojim mačem Ringilom zada Morgotu sedam teških rana pre nego što ga je ovaj ubio. Njegovo telo je spasao Torondor, orao, i ono je sahranjeno u Okružujućim Planinama.
Fingon  
  Vilenjački kralj Belerijanda. Rođen u Eldamaru, bio je sin Fingolfina, i bio je među Noldorima koji su gonili Morgota do Srednje Zemlje. Tu je on prisvojio Dorlomin u Belerijandu i borio se hrabro u Ratu Dragulja. Uz pomoć Torondora orla, Fingon je izbavio Feanorovog sina, Maidrosa iz okova visoko na planini Angband. On je takode bio prvi koji se borio sa Glaurungom Zmajem i oterao ga. Posle smrti svog oca 455. godine Prvog Doba Fingon je postao Uzvišeni Kralj Noldora. Njegova vladavina, međutim, trajala je samo osamnaest godina, jer su ga ubili Balrozi u kataklizmičkoj Bici Nebrojenih Suza 473. Nasledio ga je brat Turgon, a naposletku njegov sin, Gil-galad.
Finrod Felagund  
  Vilenjački kralj Nargotronda. Rođen tokom Doba Zvezdane svetlosti u Eldamaru, bio je sin noldorskog princa Finarfina i muž vanjarske princeze Amarie. Mada u početku nerado, Finrod je bio među onim Noldorima koji su gonili Morgota u Srednjoj Zemlji. U Belerijandu, Finrod je prvo podigao jednu vilenjačku kulu na Tol Sirionu, ali je kasnije otkrio mrežu čudesnih tajnih pećina na reci Narog i sagradio palate Nargotronda. Odonda su ga uvek zvali Finrod Felagund, "gospodar pećina".

Vladar najvećeg noldorskog kraIjevstva na Srednjoj zemlji, Finrod je bio prvi od svoje rase koji se sprijateIjio sa smrtnim Ljudima. U strašnoj Bici Iznenadnog Plamena 455. Prvog Doba Finroda je spasao od sigurne smrti Barahir od Edaina. Zato, kad je Barahirov sin Beren došao u Nargotrond da potraži pomoć u svojoj Potrazi za Silmarilom 466, Finrod se osećao obaveznim da mu pomogne. Pokušavajući da savlada Saurona i vojsku Vukodlaka koji su nastanjivali vilenjačku kulu koju je sam Finrod izgradio na Tol Sauronu, Vilin-kralj je pozvao Saurona na dvoboj volšebnika u pesmama moći. Na nesreću, poražen je i zarobljen. Držan je u tamnicama kule i naposletku ga je, dok je pokušavao da odbrani Berena, ubio jedan vukodlak.
Finve  
  Vilenjački kralj Eldamara, Finve je bio prvi Uzvišeni Kralj noldorskih Vilenjaka. Njega su izabrali Valari da predvodi svoj narod na Velikom Putovanju iz Srednje Zemlje u Neumiruće Zemlje. U Eldamaruje Finve vladao kao Uzvišeni Kralj iz grada Tiriona. Finve se dvaput ženio. Njegova prva kraljica bila je Mirijela koja je rodila Feanora, tvorca Silmarila. Njegova druga kraljica bila je Indis, s kojomje izrodio Fingolfina i Finarfina. Posle Mračenja Valinora Finvea je, dok je branio Silmarile, ubio Melkor.
Firimar  
  U Prvom Dobu Sunca Vilenjaci Srednje Zemlje su otkrili da se jedna nova rasa pojavila u zemlji Hildorijen, daleko na Istoku. Bila je to rasa Ljudi koje su Vilenjaci nazvali Firimar, što znači "smrtni Ijudi". Po mišljenju besmrtnih Vilenjaka, bila je to nežna rasa s malo mudrosti, jer su Ljudi u najboljem slučaju mogli da nakratko spoznaju tek najmanji šaputavi odjek znanja pre nego što ih smrt odnese.
Forgoil  
  Medu Severnjacima koji su se nastanili istočno od Planina Magle u Trećem Dobu Sunca bili su Rohirimi. To su bili zlatokosi Ijudi koji su se mogli pohvaliti najžešćom konjicom Zapadnih Zemalja. Njih su se mnogo plašili i mrzeli ih njihovi varvarski susedi, Dunlendinzi, koji su ih s prezirom zvali Forgoil, što na tom jeziku znači "slamoglavci".
Formenos  
  Pošto je noldorski princ Feanor stvorio one velike dragulje, Silmarile, sagradio je tvrđavu i riznicu na severu Valinora u Neumirućim Zemljama. To utvrđenje bilo je podignuto na utvrđenom brdu i nazvano je Formenos, što na visokovilenjačkom jeziku znači "severna citadela". Formenos je bio dom Feanorovog klana tokom godina njegovog izgnanstva iz Tiriona. Posle uništenja Drveća Valara, Morgot je došao do kapija Formenosa i ubio Feanorovog oca, Finvea, Uzvišenog Kralja Noldora, zatim provalio u riznicu i ukrao Silmarile.
Fornost  
  Od četvrtog i petog veka Trećeg Doba prvi grad i prestonica dunedainskog kraljevstva Arnor bio je Fornost, "severna tvrđava" moćan i napredan grad, sve dok ratovi s Vešcem-kraljem od Angmara nisu počeli da uzimaju svoj danak. Najzad je 1974. vojska Vešca-kralja osvojila i razorila najveći deo Fornosta i njegovog kraljevskog dvora. I mada je Fornost povraćen sledeće godine u Bici od Fornosta, srušeni grad je napušten i njegovo stanovništvo se raštrkalo. Na jeziku Ijudi zvao se Norberi, mada je posle razaranja bio takođe poznat i kao Mrtvačev Jarak.

U vreme Rata za Prsten bio je prvenstveno zanimljiv kao ruševina severno od Brija na Velikom Putu sever-jug koji je, u godinama procvata, bio glavni put između prestonice Arnora i Minas Tirita, prestonice Gondora.
Forohel  
  Hladna zemlja snega i leda na severu od Dunedainskog kraljevstva Arnor zvala se Forohel. Njen narod bili su Losoti, ili Snežni Ijudi od Forohela. Oni su bili plemenski narod koji nije podizao gradove i nije imao kraljeve. Za njih se govorilo da potiču od Forodvaita severnih pustopoljina, ali su oni postali skitački narod, gradili su domove od snega i lovili divlje zveri severa. Osim pomorskih karata i mapa Srednje Zemlje koje beleže Rt i Ledeni Zaliv Forohel, malo se zna o ovoj zemlji ili o njenom narodu.
Forodvait  
  "Letopisi kraljeva i vladara" pričaju kako se, posle Pada Angbanda, tvrđave Melkora, Ijuta zima spustila na severnu pustu zemlju Forohel. Dugo iza toga jedan narod, po imenu Forodvait, živeo je u toj zemlji. Malo se govori o tom narodu, izuzev da su izdržavali ledene hladnoće Severa, i od njih su poticali Losoti, koje su u Trećem Dobu Sunca Ljudi Zapada zvali Snežni Ijudi Forohela.
Frodo Bagins  
  Hobit od Okruga i Nosilac Prstena. Frodo je rođen 2968. godine Trećeg Doba kao sin Droga Baginsa (Torbića) i Primule Brendibak. Pošto je kao dete ostao siroče, usvojio ga je njegov rođak, Bilbo Bagins iz Torbinog kraja. Frodo je bio izuzetno pustolovan za jednog Hobita, i izvanredno učen, budući da je bio pisac reči pesama i nešto kao poznavalac vilenjačkog predanja i jezika. 3001, kad je Bilbo misteriozno napustio Okrug, Frodo je nasledio Torbin Kraj i Jedini Prsten. 3018. ponovo se pojavio Gandalf Čarobnjak i uputio Froda u Potragu za Prstenom u Rivendel, gde se obrazovala Družina Prstena. Frodo je jedva preživeo mnoge pustolovine i opasnosti na tom putovanju, ali je uspeo da odnese Jedini Prsten do vatri Planine Usuda. Tako je Frodo okončao Rat za Prsten. Posle rata se vratio u Torbin Kraj, ali su zatrovane rane i psihička trauma koju je doživeo za vreme Potrage za Prstenom počele da deluju. 3012. Frodo je krenuo na Poslednju Vožnju Čuvara Prstena, i ukrcao se na jedan vilenjački brod i otplovio u Neumiruće Zemlje.